|
| 29. 07. 2025 |
  |
Nova fascinantna studija iz oblasti neurologije pokazuje da ljudski mozak emituje ultra-slabu svetlost kroz lobanju, a intenzitet i obrazac te svetlosti menjaju se u skladu sa mentalnim aktivnostima i stanjima svesti.
Ovo otkriće otvara vrata novoj, potpuno neinvazivnoj metodi praćenja moždane aktivnosti – fotoencefalografiji, bez potrebe za stimulacijom ili spoljnim izvorima energije.
Istraživači su otkrili da se ove “ultraslabe fotonske emisije” mogu registrovati u potpunom mraku i da njihova jačina i obrazac menjaju u zavisnosti od jednostavnih radnji kao što su zatvaranje očiju ili slušanje zvuka. Iako je svetlost milion puta slabija od one koju ljudsko oko može da vidi, postoji mogućnost da nosi informacije o moždanoj aktivnosti – što bi moglo revolucionarno promeniti način na koji proučavamo mozak.
Za razliku od poznate bioluminiscencije, ovde nije reč o svetlosti koju proizvode enzimi, kao kod svitaca, već o spontanoj emisiji fotona usled metaboličkih procesa. Mozak emituje više ovih fotona od drugih organa jer troši ogromne količine energije i sadrži visoku koncentraciju svetlosno aktivnih molekula poput flavina, serotonina i određenih proteina.
Tim istraživača sa univerziteta Algoma, Tufts i Vilfrid Laurier, predvođen Hejli Kejsi i Nirošom Murugan, želeo je da proveri može li se ova slaba moždana svetlost koristiti kao pasivan i neinvazivan alat za praćenje moždane aktivnosti – slično EEG-u, ali bez primene spoljašnje energije.
U eksperimentu je učestvovalo 20 zdravih odraslih osoba. Dok su sedeli u potpuno mračnoj sobi, istovremeno su im mereni svetlosni signali iz mozga i električni moždani talasi. Korišćeni su osetljivi fotomultiplikatori postavljeni blizu potiljačnih i temporalnih regija mozga. Učesnici su naizmenično držali oči otvorene i zatvorene, a potom su slušali ponavljajući zvuk.
Rezultati su pokazali da mozak zaista emituje jedinstvene svetlosne obrasce koji se jasno razlikuju od pozadinskog svetla – naročito u ritmu ispod 1 Hz.
Svetlosni signali su se stabilizovali tokom svake faze zadatka, a promene u svetlosnom obrascu bile su u skladu sa poznatim promenama moždanih talasa, naročito alfa ritmovima prilikom zatvaranja očiju.
Iako su korelacije između svetlosnih emisija i moždanih talasa bile umerene, istraživači smatraju da je ovo snažan dokaz da mozak svetli – i da ta svetlost nosi relevantne informacije.
Ova preliminarna studija, uprkos ograničenjima kao što su mali uzorak i ograničen broj mernih tačaka, predstavlja dokaz koncepta da je moguće detektovati moždanu svetlost i razlikovati je od pozadinskih signala čak i pri ekstremno slabim intenzitetima.
U budućnosti, sofisticiraniji senzori, veća prostorna rezolucija i širi uzorci mogli bi pomoći da se ova metoda razvije u snažan dijagnostički alat – možda čak i za praćenje neuroloških bolesti i mentalnih poremećaja.
Kako su sami autori zaključili:
„Fotoencefalografija bi bila maksimalno neinvazivna metoda, sa visokom vremenskom rezolucijom i potencijalnom kliničkom primenom zasnovanom na praćenju oksidativnog metabolizma mozga.“
|
Slike:
 Komentari 0
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 29. 07. 2025 
138 ogleda, 
0 komentara
