| |
|
| 03. 07. 2025 |
  |
Evropska unija je formalno prešla iz faze „dobrovoljne borbe protiv dezinformacija“ u fazu zakonski obavezne cenzure, koristeći Zakon o digitalnim uslugama (DSA) kao polugu za drastično sužavanje slobode govora na internetu.
Brisel sada zahteva da tehnološki giganti poput Mete, Gugla i Epla podnose detaljne godišnje revizije, otkrivaju algoritme i aktivno uklanjaju sadržaj koji vlasti ocenjuju kao „štetan“ – sve pod maskom digitalne bezbednosti.
Iza birokratskog jezika krije se širok mehanizam kontrole informacija koji, kako upozoravaju kritičari, ne štiti građane već ih ućutkuje.
Dok se zakon proširuje na sve platforme – bez obzira na njihovu veličinu – sve je jasnije da Evropa kreira presedan za globalnu digitalnu represiju.
Od dobrovoljne saradnje do prisilne cenzure
Ono što je 2018. započelo kao dobrovoljni Kodeks prakse o borbi protiv dezinformacija, sada je postalo obavezno za sve digitalne platforme u EU. Iako Evropska komisija zvanično tvrdi da je „pridržavanje kodeksa dobrovoljno“, sama priznaje da je pridržavanje DSA-a obavezno – što u praksi znači isto: svi moraju da cenzurišu, ili sledi kazna.
Platforme poput Fejsbuka, Jutjuba i mreže X sada su dužne da proaktivno uklanjaju sadržaj koji EU oceni kao problematičan, ili će se suočiti s drakonskim novčanim kaznama.
Prikrivena represija pod izgovorom „digitalne bezbednosti“
EU tvrdi da DSA cilja „sistemske rizike“, a ne pojedinačne korisnike, ali nejasne definicije „štetnog sadržaja“ i „dezinformacija“ ostavljaju širok prostor za zloupotrebe. Takozvane „veoma velike online platforme“ (VLOPs) dužne su da prolaze kroz detaljne revizije načina na koji se bore protiv „dezinformacija“, bez jasnih kriterijuma šta se pod tim podrazumeva.
U pripremi su i izmene Direktive o audiovizuelnim medijskim uslugama (AVMSD), koje bi dodatno proširile nadzor nad platformama poput Jutjuba i TikToka, uvlačeći nezavisne kreatore sadržaja pod istu regulativu kao i državne medije.
Kriza kao izgovor za uvođenje digitalnog vanrednog stanja
Najopasniji element DSA-a je mehanizam za krizne situacije, koji omogućava Evropskoj komisiji da u vanrednim okolnostima – neprecizno definisanim – uvede sveobuhvatnu cenzuru bez konsultacija s državama članicama.
Predsednica EK Ursula fon der Lajen tako dobija mogućnost da uvede stroge mere bez saglasnosti nacionalnih vlada, zaobilazeći čak i one članice poput Irske koje imaju snažnu tehnološku industriju.
Zakon je izglasan preko noći, bez ozbiljne javne rasprave, a iskustvo tokom kovida i situacije u Ukrajini pokazuje da su tehnološke kompanije već pokazale spremnost da se povinuju političkom pritisku.
Medijska pismenost kao lojalnost sistemu
Dok EU tvrdi da promoviše „pluralizam“ i „digitalnu pismenost“, sve više se pokazuje da to u praksi znači usklađivanje sa narativima koje nameće politički centar moći. Kritičari upozoravaju da novi zakon ne štiti građane od manipulacije – već ih uvodi u digitalno stanje kontrole, gde će biti dozvoljeno da govore samo oni koji ne ugrožavaju dominantni narativ.
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 03. 07. 2025 
122 ogleda, 
0 komentara
