| |
|
| 02. 07. 2025 |
  |
TOPEKA, Kanzas – Vlada Sjedinjenih Američkih Država sprema se da uzgaja milijarde muva i izbacuje ih iz aviona iznad Meksika i južnog Teksasa – u cilju borbe protiv larve koja jede živo meso.
Zvuči kao scenario horor filma, ali ovo je deo vladinog plana za zaštitu američke industrije govedine, divljih životinja i kućnih ljubimaca od parazita koji bi mogao da izazove ekološku i ekonomsku katastrofu. Ova “čudna nauka” je već ranije dala rezultate.
„To je izuzetno dobra tehnologija,“ kaže Edvin Berdžis, vanredni profesor sa Univerziteta Floride koji proučava parazite kod domaćih životinja. „To je jedan od najboljih primera kako nauka može da reši veliki problem.“
Meta ovog programa je larva muve poznate kao “muva mesožderka Novog sveta”, koja jede živo tkivo. Ministarstvo poljoprivrede SAD planira masovno razmnožavanje mužjaka, njihovu sterilizaciju radijacijom i puštanje u prirodu, gde će se besplodno pariti sa ženkama i tako postepeno uništiti populaciju.
Ova metoda se smatra efikasnijom i ekološki prihvatljivijom od prskanja pesticidima, a već je korišćena kako bi se ovaj parazit iskorenio iz Severne Amerike pre nekoliko decenija. Tada su sterilne muve iz fabrike u Panami kontrolisale širenje larvi, sve dok se ponovo nisu pojavile u južnom Meksiku krajem prošle godine.
Nova fabrika za muve u južnom Meksiku bi trebalo da proradi do jula 2026. godine, a centar za distribuciju u Teksasu do kraja ove godine. Ako bude potrebno, muve će se dopremati iz Paname.
Za razliku od običnih larvi koje se hrane uginulim životinjama, ženka novosvetske mesožderke polaže jaja u rane – i to kod bilo koje toplokrvne životinje, uključujući i ljude.
„Bik težak 500 kilograma može uginuti od infekcije za dve nedelje,“ upozorava Majkl Bejli, predsednik Američke veterinarske asocijacije.
Veterinari imaju efikasne tretmane, ali sama infekcija izaziva stravične bolove kod životinja. Don Hajnman, penzionisani rančer iz zapadnog Kanzasa, seća se kako su zaražene krave „mirisale na trulo meso“.
Od 1962. do 1975. godine SAD i Meksiko su pustili više od 94 milijarde sterilnih muva. Tada su ustanovili ključnu prednost: ženke se pare samo jednom u životu, pa je dovoljno da nalete na sterilnog mužjaka da bi ciklus bio prekinut.
Zbog opasnosti od širenja larvi, u maju je granica zatvorena za uvoz živih goveda, konja i bizona, i neće se potpuno otvoriti bar do sredine septembra.
Iako je Panama u stanju da uzgaja 117 miliona muva nedeljno, USDA (Ministarstvo poljoprivrede SAD) želi kapacitet od najmanje 400 miliona. Planira ulaganje od 8,5 miliona dolara u pogon u Teksasu i 21 milion u konverziju postojeće fabrike voćnih mušica u Meksiku.
Ishrana larvi u fabrikama je ranije podrazuma konjsko meso i med, a danas se koriste kombinacije praha od jaja, krvnih ćelija i plazme goveda.
U prirodi larve, kada sazru, otpadaju sa domaćina, zakopaju se u zemlju i razvijaju u odrasle muve u čauri. U fabrici ih stavljaju u piljevinu kako bi simulirali isti proces.
Bezbednost je ključna: muve koje nisu sterilne ne smeju da pobegnu. Ipak, prošlog meseca se srušio avion koji je izbacivao sterilne muve iznad granice Meksika i Gvatemale – poginule su tri osobe.
Metoda izbacivanja muva je ostala slična kao i 1950-ih: tada su muve pakovali u papirne čaše i bacali iz aviona. Danas se koriste drvene kutije i specijalne mašine.
„Sterilizacija i distribucija muva je jedno od najvećih dostignuća USDA iz pedesetih i šezdesetih,“ kaže Berdžis.
Neki zvaničnici sada smatraju da nove fabrike ne bi trebalo zatvarati ni kada se parazit ponovo suzbije.
„Ono za šta mislimo da smo zauvek iskorenili, može se ponovo pojaviti,“ zaključuje Berdžis.
Ova strategija sterilizacije mužjaka insekata – sada kod muva, ranije kod komaraca – ulazi u sferu biotehnologije koja sve češće postaje alat u borbi protiv bolesti i parazita. Bil Gejts je već godinama poznat po sličnim projektima, posebno puštanju genetski modifikovanih ili sterilnih komaraca kako bi se suzbile bolesti poput Zike, denge i malarije.
Međutim, dok se projekti sa komarcima predstavljaju kao humanitarni i preventivni u borbi protiv bolesti koje pogađaju siromašne zemlje, projekat sa muvama deluje prvenstveno kao zaštita američke industrije mesa.
Takođe, u pitanju su različiti etički i ekološki izazovi. Kod muva se koristi zračenje, dok kod komaraca često ulazi genetika i CRISPR tehnologija. Obe metode se predstavljaju kao „ekološki prihvatljive“, ali istina je da nemamo dugoročne podatke o posledicama po ekosistem.
I što je još važnije – gde je granica između naučnog rešenja i igranja Boga?
Američki program muva možda rešava konkretan problem, ali je takođe i upozorenje:
Jednom kada se nauka upotrebi za kontrolu prirode, pitanje nije više da li to možemo, već šta će to koštati – i koga?
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 02. 07. 2025 
104 ogleda, 
0 komentara
