Uobičajeni fosfatni aditivi koji čuvaju svežinu i ukus pakovane hrane mogli bi biti uzrok povišenog krvnog pritiska, pokazuje nedavna studija.
Istraživanje sprovedeno na pacovima tokom 12 nedelja otkrilo je da neorganski fosfati mogu doprineti hipertenziji podsticanjem lučenja hemijskog jedinjenja zvanog faktor rasta fibroblasta 23 (FGF23).
Kako konzervansi u hrani podižu krvni pritisak
Naučnici su otkrili da ishrana bogata fosfatima izaziva nakupljanje proteina FGF23 u krvi, koji potom prelazi u ključne regije mozga koje regulišu krvni pritisak, uključujući moždano stablo.
Rezultati ukazuju da visoki nivoi fosfata podstiču telo da oslobodi FGF23, koji prelazi u mozak i stimuliše receptore koji aktiviraju simpatički nervni sistem – što na kraju dovodi do povišenog pritiska.
Dalja ispitivanja ukazuju da je u ovaj proces uključen i protein kalcineurin, poznat po uticaju na nervnu aktivnost i funkciju srca.
Prirodni naspram neorganskih fosfata
Ne apsorbuju se svi fosfati isto, pokazuje istraživanje. Rezultati se odnose prvenstveno na neorganske fosfate, ističe dr Vanpen Vongpatanasin, jedan od autora studije i ekspert za hipertenziju sa Univerziteta Teksas Sautvestern.
Dok povrće prirodno sadrži velike količine fosfata, ono se javlja u organskom obliku koji se slabo apsorbuje – svega 40 do 60% u crevima.
Nasuprot tome, neorganski fosfati, koji se dodaju tokom industrijske obrade hrane, imaju stopu apsorpcije veću od 90%, što ih čini znatno opasnijim po zdravlje.
Ovi aditivi, često korišćeni kao konzervansi i pojačivači ukusa u prerađenoj hrani i gaziranim pićima, lako se apsorbuju u organizmu, upozorava Vongpatanasin.
“Povrće takođe sadrži mnogo fosfata, ali u obliku koji se teško apsorbuje, pa ne izaziva iste nuspojave,” objašn ona.
Višak fosfata povezan i sa drugim zdravstvenim problemima
Problem fosfata nije ograničen samo na krvni pritisak, upozorava i nutricionista Holi Huhlajn, koja nije učestvovala u studiji.
“Zato se i ne preporučuje prekomerno konzumiranje visoko prerađene hrane poput pekarskih proizvoda, industrijskih mlečnih proizvoda i grickalica,” kaže ona.
Huhlajn ističe da, iako fosfati produžavaju rok trajanja i pomažu u teksturi hrane, prekomeran unos može oslabiti kosti, oštetiti bubrege i povećati rizik od srčanih oboljenja zbog narušene ravnoteže između kalcijuma i fosfora u telu.
“Fosfor se u telu skladišti zajedno sa kalcijumom u kostima, i naš organizam inače uspešno reguliše njihove nivoe. Ali previsok nivo fosfata može izazvati izvlačenje kalcijuma iz kostiju.”
Ipak, dodaje da su fosfati neophodni minerali koji učestvuju u ključnim telesnim funkcijama – od građe DNK, ćelijske strukture, mineralizacije kostiju, do iskorišćavanja energije.
Ko treba da bude posebno oprezan
Za prosečnu zdravu osobu, fosfati nisu razlog za brigu ako se hrani uravnoteženo – uz unos nemasnih izvora proteina (biljnih i životinjskih), celih žitarica, voća i povrća.
Zabrinutost nastaje kada ishrana pretežno uključuje visoko prerađenu hranu koja ne samo da sadrži više fosfata, već je često bogata i zasićenim mastima i dodatim šećerima koje bi trebalo ograničiti.
“Zato, ako većinu nutrijenata unosite iz prirodnih namirnica, povremena konzumacija prerađene hrane nije opasna,” kaže Huhlajn.
Međutim, osobe sa specifičnim zdravstvenim stanjima, poput oboljenja bubrega ili osteoporoze, trebalo bi da budu posebno oprezne.
“Osteoporoza nastaje kada se kosti brže razgrađuju nego što se obnavljaju, a ravnoteža kalcijuma i fosfata može igrati važnu ulogu u usporavanju tog procesa,” dodaje ona. “Bubrezi takođe igraju ključnu ulogu u izbacivanju viška fosfata iz tela putem urina.”
Mogući lekovi u budućnosti?
Dr Vongpatanasin upozorava da su istraživanja za sada rađena samo na životinjama, pa nije potvrđeno da isti mehanizam funkcioniše i kod ljudi.
Ipak, rezultati ukazuju da bi receptori FGF4 u mozgu mogli postati zanimljiva meta za razvoj novih lekova za hipertenziju povezanu sa ishranom.
|
Komentari 0
Objava: 28. 06. 2025 
113 ogleda, 
0 komentara
