|
| 17. 02. 2025 |
  |
Velika Britanija već decenijama sprovodi Orvelovske zakone koji guše slobodu govora i nadziru građane pod izgovorom bezbednosti i borbe protiv dezinformacija. Od masovne upotrebe kamera za prepoznavanje lica, digitalnog nadzora nad komunikacijama i društvenim mrežama, do zakona koji omogućavaju cenzuru i hapšenje zbog „neprihvatljivog“ govora, britanske vlasti konstantno proširuju svoje ovlašćenja nad građanima.
Kao opravdanje upozorenja potpredsednika SAD Džej Di Vensa o zadiranju u autoritarizam u Britaniji i Evropi, izveštaj je otkrio da su stotine ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu optužene po Zakonu o bezbednosti na mreži iz 2023, uključujući i za širenje „lažnih vesti“.
Prema podacima Krunskog tužilaštva koje je „Telegraf“ dobio u zahtevu za slobodu informacija, 292 osobe u Britaniji optužene su za „zločin govora“ prema Zakonu o bezbednosti na internetu, koji je usvojila prethodna vlada Torijevaca.
Među optuženima je 23 osobe za „nezakonite lažne komunikacije“, koje se često nazivaju krivičnim delima „lažnih vesti“. Kontroverzna klauzula zabranila je širenje takozvanih dezinformacija koje bi mogle dovesti do „netrivijalnih psihičkih ili fizičkih povreda“. Za osudu prema ovom zakonu predviđena je maksimalna kazna od 51 nedelje zatvora.
U izveštaju se navodi da je nekoliko osoba optuženo za krivično delo nakon masovnog napada nožem na dečjoj plesnoj zabavi Tejlor Svift u Sautportu, zbog širenja tvrdnji na internetu da je napadač muslimanski migrant.
Nakon prvobitnog ćutanja policije posle napada u kojem su poginule tri mlade devojke, kasnije je otkriveno da je napadač Aksel Rudakubana rođen u Velikoj Britaniji od roditelja migranata iz Ruande i da je posedovao islamistički džihadistički materijal.
Od 2023. godine, najmanje 67 ljudi je osuđeno na osnovu ovih govornih kodeksa, od kojih su prvi doneti nakon nereda protiv masovnih migracija i protesta posle uboda nožem u Sautportu.
U to vreme, vlada levičarske Laburističke partije suočila se sa kritikama jer je oslobađala zatvorenike kako bi u prenatrpanom zatvorskom sistemu u Velikoj Britaniji napravila mesta za ljude koji su samo objavljivali postove na mreži, a nisu se upuštali u nasilje.
Konzervativni kolega i osnivač Unije za slobodu govora, lord Jang od Aktona, prokomentarisao je:
„Broj ljudi koji su optuženi za ovo krivično delo je duboko zabrinjući. Problem sa pokušajem da se kriminalizuje ‘dezinformacija’ je u tome što to ovlašćuje državu da odluči šta jeste, a šta nije istina.“
Pored kriminalizacije takozvanih lažnih vesti, Zakon o bezbednosti na mreži takođe je uveo kazne za „preteće komunikacije“, „pornografiju iz osvete“ i „sajber flešovanje“. Politički značajnije je to što zakon ovlašćuje regulatora za radiodifuziju Ofcom da izriče kazne do deset odsto globalnog prihoda velikih onlajn platformi ako ne uspeju da kontrolišu sadržaj u skladu sa zahtevima britanske države.
Ovlašćenja – koja stupaju na snagu sledećeg meseca – takođe omogućavaju Ujedinjenom Kraljevstvu da pokrene krivične prijave protiv višeg rukovodstva i da u potpunosti zabrani platforme iz zemlje.
Zakon je postao značajna prepreka za Trampovu administraciju u budućim trgovinskim pregovorima sa Velikom Britanijom, uz zabrinutost da će biti iskorišćen za kažnnje velikih američkih kompanija društvenih medija, poput X-a, čiji je ključni Trampov saveznik Ilon Mask.
Iako je bilo izveštaja da bi Dauning strit mogao razmotriti ukidanje nekih ograničenja govora na mreži, britanski sekretar za tehnologiju Piter Kajl izjavio je da Zakon o bezbednosti na mreži „nije za pregovore“.
Portparol vlade rekao je:
„Nećemo dozvoliti da internet služi kao utočište za one koji žele da poseju podele i nanesu štetu našim zajednicama. Zato preduzimamo odlučne mere kroz Zakon o bezbednosti na mreži, obezbeđujući da platforme društvenih medija uklone nezakonit sadržaj i spreče širenje nelegalnih dezinformacija.
„Prekršaj lažne komunikacije, uveden u januaru 2024., pojačava ovaj pristup ciljanjem na one koji svesno šire lažne informacije sa namerom da nanesu značajnu štetu, bez razumnog opravdanja. Nećemo stajati po strani dok aktivnosti na mreži podstiču štetu u stvarnom svetu i ostajemo posvećeni zaštiti javnosti od takvih pretnji.“
Ova otkrića dolaze nakon govora američkog potpredsednika Džej Di Vensa na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u petak, u kojem je on osudio Evropu i Veliku Britaniju zbog neispunjenja zapadnih ideala slobode, posebno slobode govora, žaleći:
„U Britaniji i širom Evrope sloboda govora, bojim se, povlači se.“
Iako je navodna namera Konferencije bila da se fokusira na tekući rat u Ukrajini, Vens je primetio da se Evropa i Velika Britanija verovatno manje plaše spoljnih pretnji poput Kine ili Rusije, već više od „neprijatelja iznutra“ – puzajućeg autoritarizma.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 17. 02. 2025 
91 ogleda, 
0 komentara
