| |
|
| 22. 07. 2025 |
  |
U trci za spasavanje planete od klimatske katastrofe, svet je zatvorio oči pred ekološkim haosom koji se odvija u čileanskoj pustinji Atakama. Ispod njenih ogromnih slanih ravnica krije se blago: litijum — ključna sirovina za baterije električnih automobila, solarne panele i celu „zelenu“ energetsku revoluciju. Ali za domorodačke zajednice koje generacijama žive na ovom suvom tlu, cena tog „napretka“ je neizdrživa: nestanak vode, umiranje ekosistema i život koji nestaje kao pesak među prstima.
Dok korporacije i vlade slave uspon „čiste energije“, narod Atakame se pita — ko zaista plaća tu cenu?
Ratovi za vodu: „Nekad je sve bilo zeleno. Sada je samo suvo.“
Za Rakel Selinu Rodriges, slane ravnice Atakame nekad su bile plodna oaza. „Nisi mogao da vidiš životinje od trave“, seća se, glasom punim tuge. Danas je zemlja ispucala i pusta, a porodična tradicija uzgoja ovaca uništena sušom i neumoljivom glađu litijumske industrije. Za jednu tonu litijuma potrebno je 500.000 galona vode, čime se iscrpljuju podzemni rezervoari koji su se formirali hiljadama godina.
U mestu Pejne, Sergio Kubiljos gleda kako vodovod njegove zajednice propada, dok cevi sada snabdevaju isparavajuće bazene rudarskih kompanija. „Rudarske firme su već odnele milione kubnih metara“, kaže on. „Odluke se donose u Santjagu — daleko od onih koji ispaštaju.“
Ekocid u rezervatu: „Ovo je drevna voda — i nestaje“
Biolog Faviola Gonzales beleži posledice u Nacionalnom rezervatu „Los Flamencos“, gde su mladi flamingosi retkost, a nestajuće lagune razaraju čitave lance ishrane. „Voda ovde je drevna“, objašn. „Ako je previše uzmemo, nema šta da je nadoknadi.“
Izveštaj američkog Saveta za zaštitu prirodnih resursa iz 2022. pokazuje da je trećina lokalnih stabala rogača u blizini rudnika kompanije SQM nestala već do 2013. godine. Ipak, kako kaže Faviola: „Električni automobili su za Evropljane — ali naša voda je ta koju kradu.“
Zelena laž: Nove tehnologije, stara pljačka
Rudarski giganti poput SQM-a sada obećavaju „održiva rešenja“ — direktnu ekstrakciju litijuma, povratak vode u prirodu. Ali lokalni stanovnici to vide kao opasne eksperimente sa katastrofalnim posledicama.
„Atakama je poligon“, upozorava Faviola
Zamenik direktora za održivost u SQM-u, Valentín Barrera, tvrdi da njihovi probni projekti već „vraćaju preko milion kubnih metara vode“, uz najavu da će se puna primena desiti do 2031. godine. Ali Sara Plaza, žena koja je ceo život provela u ovom području, samo odmahuje glavom: „Dali su nam novac, ali dala bih sve to da vratim vodu koju smo izgubili.“
Vlada u trci za profitom, narod u borbi za opstanak
Čileanska vlada, željna da profitira od litijumske groznice, promoviše svoju „Nacionalnu litijumsku strategiju“ kao klimatsku akciju. Ali kako primećuje profesorka Karen Smit Štegen, „Domorodačke zajednice ne traže poslove — one traže svoju zemlju.“
Danijel Himenez, konsultant koji podržava rudarenje, odbacuje njihove proteste kao „pohlepu“: „U pitanju je novac.“
Ali Sergio Kubiljos odgovara:
„Nećemo dozvoliti da Pejne postane grad duhova zbog njihovog profita.“
Zelena energija — za neke spas, za druge smrt
Sudbina Atakame oslikava jeziv obrazac: zelena revolucija gradi se na žrtvovanim zonama — mestima uništenim da bi se drugi osećali „klimatski ispravnim“. Sever sveta ima ogroman karbonski otisak, ali ceh plaćaju jug — i to konkretnim gubitkom života.
„Litijum će možda i nestati“, šapuće Sara Plaza, dok joj oči suze. „A onda? Bez vode, bez useva — samo prašina.“
Slana polja Čilea nose gorku poruku:
Ne možeš spasavati planetu ako usput uništavaš narod.
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 22. 07. 2025 
281 ogleda, 
0 komentara
