Evo odlomka iz svedočenja jedne preživele:

„Sećam se pentagrama na podu, obično crvene boje. Kada je ceremonija bila u šumi, pentagram je bio obeležen motikom i okružen upaljenim svećama u krugu. Rabin bi blagoslovio… ponavljali bi Psalme, poput ‘Psalam Davidov, Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati.’ Govorili su mi ‘ti si posebna, ti si izabrana’ i ubacivali bi… sećam se palmine grane, hanuka sveće, šofare.“

Neki od ovih počinilaca su kvalifikovani da duvaju u šofar na Roš Hašani – velika privilegija među religioznim Jevrejima. Članovi porodica, od kojih su većina možda i sami bili žrtve, često su ti koji predaju svoju decu ovim čudovištima.

Imena nekoliko rabina su se više puta pojavljivala u svedočenjima preživelih. Brojne prijave podnete u različitim policijskim stanicama širom Izraela brzo su zataškane. Procesi koji vode do zatvaranja su retki. Baš kao i bilo gde drugde na ovoj planeti. Da li je ijedan elitni član pedofilske mreže Džefrija Epštajna – za koju se šuška da je operacija Mosada – optužen pred bilo kojim sudom? Da li su žrtve tražene da identifikuju počinioce ovih zlih dela tokom suđenja Epštajnovoj saučesnici Gilejn Maksvel?

Izopačeni safari za elitu

Ritualno seksualno zlostavljanje dece je svojevrsni izopačeni safari sport za elitu. Ono kombinuje satanske sklonosti sa urođenom moralnom iskvarenošću. Služi i kao obred inicijacije za ulazak u vrlo odabrani klub globalnih moćnika čija inkluzivnost zavisi od međusobne mogućnosti ucene. Motivisani su prvenstveno samoodržanjem i gomilanjem bogatstva i moći, čak i dok obilato serviraju lažni nacionalizam.

Prema pisanju „Jerusalim Posta“, koji je pratio izveštaj „Hajoma“, „lekari, prosvetni radnici, policajci, te bivši i sadašnji članovi Kneseta bili su umešani u ova zlostavljanja.“ Sa istaknutim članovima javnosti koji se bave takvim aktivnostima, ne očekujte da će pravda biti zadovoljena. Umesto toga, očekujte međunarodnu koordinaciju najizopačenije vrste, dok Ujedinjene nacije izveštavaju o alarmantnom porastu trgovine decom širom sveta. Šta rade oni kojima je povereno da čuvaju naše granice? Dok američka Agencija za imigraciju i carinsku kontrolu strogo postupa sa ilegalnim imigrantima, razbijanje velikih mreža trgovine decom je u najboljem slučaju sporadično.

Dokazi – čak i ako se sastoje od hiljada dosijea – biće brzo zakopani ili prepravljeni. To je bio slučaj kada su američka tužiteljka Pam Bondi i direktor FBI-ja Kaš Patel protivrečili jedno drugome u vezi sa Epštajnovim trakama. Ilon Mask je, sa svoje strane, tvrdio da je sam predsednik Donald Tramp bio „u Epštajnovim dosijeima“. Mask je zgodno obrisao tu kobnu objavu nekoliko dana kasnije. Ne može se tek tako otvoriti Pandorina kutija koja uključuje najmoćnije ljude na Zemlji i očekivati da će se stvari smiriti.

MK-Ultra ponovo?

Prema rabinu dr Udiju Furmanu, „ritualno zlostavljanje se dešava kada verska, politička ili duhovna vlast koristi svoju poziciju moći da manipuliše sistemom verovanja žrtava i time ih kontroliše.“ Ali kuda ta kontrola vodi? Treba samo pogledati MK-Ultru.

MK-Ultra je bio tajni CIA program (1953–1973) osmišljen za razvoj metoda kontrole uma, otpornosti na ispitivanje i manipulacije ponašanjem. Deca su korišćena u specifičnim podprogramima (npr. Projekat Monarh, navodni izdanak MK-Ultre), često birana iz ranjivih populacija ili sistema hraniteljskih porodica. Seksualno zlostavljanje, mučenje i ritualni elementi korišćeni su ne samo radi sadizma, već sa svrhom: da se razbije psiha deteta u disocirane fragmente identiteta (danas poznato kao disocijativni poremećaj identiteta, ranije poremećaj višestruke ličnosti). Ovi fragmentirani delovi su navodno mogli biti programirani sa različitim „ulogama“ (npr. glasnik, špijun, zavodnica, makro) za upotrebu u špijunaži, uceni ili drugim tajnim operacijama. Ovako se stvaraju Gilejn Maksvelove ovog sveta.

Osnovna ideja je bila da kroz disocijaciju izazvanu traumom, zlostavljač može dobiti neviđen pristup umu – zapečatiti traumatična sećanja, dok implantira nova ponašanja ili okidače bez svesne svesti. Neki preživeli tvrde da je to stvorilo oblik „programabilnog čoveka“.

Dvostruki zločin

Ciljevi ritualnog seksualnog zlostavljanja dece su dvostruki: da se povredi telo i da se izobliči duhovni okvir žrtava. Deca su indoktrinirana da veruju da njihova patnja služi božanskoj svrsi, ispunjenoj biblijskim opravdanjima.

Ovo je duhovno zlostavljanje u svom najsofisticiranijem i najperverznijem obliku. U Izraelu, počinioci manipulišu temeljnim konceptima Tore kako bi legitimisali neizreciva dela. Kao što Noga kaže: „Da bi se postiglo veliko iskupljenje, mora se patiti, jer patnja pročišćava i unapređuje iskupljenje.“ U makabrističkoj parodiji misticizma, žrtvama se govori da su instrumenti u svetoj misiji. Seksualna eksploatacija se preoblikuje u božansku službu. Trauma postaje teologija.

Šta se dešava kada se seksualno zlostavljanje dece vrši pod verskim izgovorima? Žrtve na kraju mrze Boga. Teško je preceniti težinu ove duhovne rane. Baš kao što seksualno zlostavljanje narušava poverenje u ljude, duhovna povreda lišava dete vere. Zbog toga je Isus Hrist – božansko otelotvorenje spasenja i oproštaja samog – odredio da je bolje za čudovišta koja čine takva dela da budu udavljena tako što će im se mlinski kamen okačiti oko vrata (Matej 18:6). Može se izlečiti slomljena ruka. Ne može se lako izlečiti duša koja je naučena da silovanje tumači kao iskupljenje.

Ovo je takođe i o proračunatoj duhovnoj inverziji. Dobro se naziva zlim; patnja se naziva svetošću, a Sotona se slavi umesto Boga. Sveti simboli se koriste za posvećenje nasilja. Neke od ceremonija koje je otkrio „Hajom“ uključivale su unakrsno oblačenje, incest i grupne seksualne činove unutar porodičnih jedinica – sve pod zastavom duhovne transcendencije. One brišu granice između dobra i zla, između seksualnosti i ljubavi, i porodice.

Pravne rupe i trajne nepravde

Izraelski pravni okviri se bave seksualnim zlostavljanjem i trgovinom ljudima, ali su loše opremljeni za gonjenje duhovnog zlostavljanja maskiranog verskim performansama. To je navodno razlog zašto svedočenja preživelih nisu dovela do hapšenja.

U stvari, ovo je deo dobro poznatog obrasca: ista tišina koja je nekada prikrivala zlostavljanje od strane sveštenstva u svakoj velikoj religiji sada štiti elitne institucije, gde moć postoji da bi zaštitila samu sebe. Izrael je verovatno globalni epicentar seksualnog zlostavljanja i trgovine decom, a čak je pružio utočište i brojnim pedofilima visokog profila.

Unutar verskih zajednica postoji dubok impuls da se sačuva iluzija svetosti na račun istine i pravde. Kako je primetila Orit Suliceanu, šefica izraelskog Udruženja centara za krizu silovanja: „Zavera ćutanja unutar verskog društva često sprečava izlaganje ozbiljnih slučajeva eksploatacije i zlostavljanja.“

Vremenom, ove razvratne tajne dosluhe i zanemarivanja pravde dovode do terminalnog moralnog propadanja. Da li ste se ikada pitali zašto neki izraelski vojnici čine dela koja prkose svim normama ljudske pristojnosti, uključujući ratne zločine koji se čine sa jezivom lakoćom? Oni su proizvodi društva u kojem je brutalizacija dece uznemirujuće normalizovana. Kao odrasli, oni projektuju traumu i mučenja koja su nekada pretrpeli na bespomoćne. Zlostavljani postaju zlostavljači. I tako se ciklus nasilja obnavlja – iznova i iznova.