| |
|
| 09. 06. 2025 |
  |
U protekloj deceniji, gotovo milijardu evra novca evropskih poreskih obveznika potrošeno je na medijske kampanje sa ciljem da Evropsku uniju predstave u što povoljnijem svetlu, pokazuje istraživanje konzervativnog tink-tenka MCC Brisel.
Analiza otkriva raširenu mrežu javno finansiranih sadržaja koji – umesto da štite pluralizam u medijima – deluju kao sredstvo za promovisanje političkih ciljeva EU i potiskivanje kritičkih glasova.
Autor izveštaja, Tomas Faci, tvrdi:
“Ovaj izveštaj skida masku sa briselske medijske mašine – kako EU kanalima javnog novca finansira projekte u Evropi i van nje, u iznosima koji dostižu najmanje 80 miliona evra godišnje.”
Faci dodaje da je ovo verovatno “konzervativna procena” jer mnoge posredne ili podugovorene isplate nisu javno dostupne.
Briselska propaganda pod velom “informisanja javnosti”
Veliki deo tog novca ide kroz program „Informacione mere za politiku kohezije EU” (IMREG), koji bi navodno trebalo da informiše javnost o kohezionim merama. Međutim, u praksi, ovaj program funkcioniše kao ogromna PR kampanja sa EU brendom.
Cilj mu je da “poveća svest o prednostima politike kohezije među građanima” i da “podstakne bolje razumevanje uloge te politike u podršci svim regionima EU”.
Ali i pored tvrdnji Evropske komisije da “poštuje potpunu uređivačku nezavisnost”, izveštaj postavlja ključno pitanje:
“Ako se od projekata očekuje da ističu prednosti EU politike, kako onda uopšte može postojati prava uređivačka sloboda?”
Još problematičniji su slučajevi gde EU finansira vesti koje ne otkrivaju da su plaćene – što faktički predstavlja prikriveni politički marketing, ili u krajnjoj liniji – propagandu.
Centralizacija informacija i kontrola narativa
Osim PR sadržaja, duboka strukturalna povezanost EU sa novinskim agencijama pokazuje dublji problem. Faci navodi da su ove agencije “ključni čvorovi medijskog ekosistema” – jer se informacije koje plasiraju neposredno prenose u stotine glavnih medija.
Kao posebno sporan primer navodi Evropsku Redakciju Vesti (European Newsroom – ENR) u Briselu, finansiranu sa 1,7 miliona evra, čiji novinari dobijaju obuku direktno od EU institucija.
Umesto da podstakne nezavisnost, ovaj model ima za cilj da “razvije zajedničke novinarske standarde” – što u praksi znači ujednačavanje narativa.
Fakt-čekeri na platnom spisku EU
Još jedan sloj kontrole predstavljaju programi za „borbu protiv dezinformacija”, kao što je Evropski opservatorijum za digitalne medije (EDMO), koji je od EU dobio najmanje 27 miliona evra.
“Kada mediji dobijaju novac od Evropske komisije da šire pro-EU sadržaje, a istovremeno učestvuju u programima za označavanje ‘dezinformacija’, konflikt interesa postaje očigledan,” upozorava izveštaj.
Faci postavlja ključno pitanje:
“Šta se dešava kada su tzv. ‘štetni narativi’ zapravo tačne kritike evropskih institucija? Gde je granica između dezinformacije i legitimnog političkog neslaganja?”
Novac samo za “poželjne” medije
Program „Partnerstva za novinarstvo” usmerio je gotovo 50 miliona evra u projekte “medijske saradnje”. Međutim, mnogi od njih imaju jasan ideološki predznak.
Jedan od projekata imao je cilj da “razotkrije i demistifikuje EU i njene institucije”. Drugi, “Connecto”, zamišljen je da “ojača evropsku solidarnost nasuprot ekstremnim nacionalnim pokretima.” Treći, Eastern Frontier Initiative, oblikuje narative o “evropskoj bezbednosti i odbrani”, u partnerstvu sa medijima bliskim NATO-u.
EU podržava istraživačko novinarstvo – ali najčešće kada su meta strane sile, a ne sopstvene institucije.
“Većina podržanih projekata ne preispituje vlade EU ili Komisiju – naprotiv, često samo ponavljaju zvanične narative.”
Demokratija na respiratoru
Faci zaključuje:
“Umesto da podrži slobodne i pluralističke medije, EU sistematski investira u medijsko okruženje koje joj je naklonjeno i koje učvršćuje njenu političku agendu.”
Ova sve nejasnija granica između novinarstva i institucionalne propagande ima ozbiljne posledice po povrenje javnosti i demokratsku odgovornost.
“Čak i bez direktnog mešanja u uređivačku politiku, strukturna zavisnost od EU fondova podstiče autocenzuru i usklađivanje s narativom,” upozorava se u izveštaju.
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 09. 06. 2025 
220 ogleda, 
0 komentara
