| |
|
| 09. 06. 2025 |
  |
Knjiga Jeroma Korsija „Istina o energiji, globalnom zagrevanju i klimatskim promenama“ pojavila se kao polarizujući glas u savremenoj ekološkoj debati.
Kao deo trilogije „Veliko buđenje“, ovo delo smele ambicije postavlja pitanja samim temeljima globalnog pokreta za ukidanje fosilnih goriva, tvrdeći da je mnogo toga što verujemo o energiji i životnoj sredini suštinski pogrešno. Korsi kroz prizmu istorije, ekonomije i nauke pokreće lavinu kontroverzi, čineći ovu knjigu obaveznim štivom za svakoga ko želi da razume složenost budućnosti naše planete.
Korsi započinje svoju priču poređenjem savremenog ekološkog pokreta sa apokaliptičnim žarom verskih pokreta, oslanjajući se na razmišljanja francuskog konzervativnog mislioca Gustava Le Bona. Le Bon, koji je pisao o snazi masa i njihovoj sklonosti ka iracionalnim idejama, pruža okvir za Korsijevu tvrdnju da slična groznica danas obuzima zapadni svet.
Korsi sugeriše da tom žaru upravlja svojevrsna auto-mržnja, u kojoj čovek vidi samog sebe kao neprijatelja planete. Po njemu, takav način razmišljanja vodi ka sekularnoj verziji narativa o spasenju – u kojem pojedinci pronalaze smisao i junaštvo u misiji da spasu Zemlju od klimatske katastrofe.
Jedna od ključnih ličnosti u Korsijevoj analizi je ekonomista Džulijan Sajmon, poznat po tome što je osporavao tezu o nestašici resursa. Sajmon je verovao da je ljudski intelekt najvažniji obnovljivi resurs, te da naši izvori energije – uključujući naftu, ugalj i prirodni gas – nisu konačni ni iscrpivi.
Korsi ističe Sajmonov optimizam, naglašavajući da je ljudska sposobnost za inovacije i iskorišćavanje prirodnih resursa istorijski potcenjena. Ovakav pogled osporava dominantni narativ da se nalazimo na ivici energetske krize.
Takođe se obračunava sa teorijom „vrhunca nafte“ koju je popularisao M. King Habert, a koja tvrdi da su fosilna goriva ograničena i da će kad-tad nestati. Korsi smatra da je ova teorija tautološka i da je opovrgnuta preporodom američke naftne industrije. Tehnološki napreci poput frakinga i hidrauličkog bušenja, po njemu, dokazuju da su energetski resursi nekada smatrani nepristupačnim danas ekonomski isplativi. Ova argumentacija je srž njegove teze da je strah od iscrpljivanja resursa neosnovan i da je borba za ukidanje fosilnih goriva preuranjena i potencijalno štetna.
U jednom poglavlju koje zalazi u spekulativnije sfere geoinženjeringa, Korsi raspravlja o projektima poput postavljanja ogledala u svemir ili đubrenja okeana gvožđem u borbi protiv globalnog zagrevanja. Iako deluju kao naučna fantastika, Korsi ih koristi da ukaže na očaj i nerazumevanje prirodnog klimatskog sistema. On tvrdi da ovakve ekstremne mere otkrivaju složenost klimatske nauke i ograničenja postojećih modela.
Jedan od najspornijih delova knjige jeste kritika Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC). Korsi optužuje IPCC da se oslanja na pogrešne modele i nerazumevanje prirodnih klimatskih procesa. Smatra da je preveliki fokus na CO2 kao glavnom uzročniku globalnog zagrevanja pogrešan i da zanemaruje važnu ulogu prirodnih faktora poput Sunčeve aktivnosti i kosmičkog zračenja. Ova kritika se proteže i na širi zeleni pokret, za koji Korsi smatra da ga pokreću politički i ekonomski interesi koji prevazilaze brigu za životnu sredinu.
Korsi dalje tvrdi da težnja ka dekarbonizaciji nije samo pokušaj da se „spase planeta“, već i da se preoblikuje globalni ekonomski sistem. Upozorava da bi politike poput onih predloženih u okviru „Zelenog novog dogovora“ mogle imati katastrofalne posledice po ekonomsku stabilnost i lične slobode. Korsi ističe da su mnoge od tih politika ideološki, a ne naučno motivisane, i poziva čitaoce da kritički preispitaju pretpostavke koje stoje iza savremenog ekološkog narativa.
Zaključno, knjiga Jeroma Korsija predstavlja provokativan izazov dominantnim pogledima na energiju i klimatske promene. On poziva na nijansiraniji i naučno zasnovan pristup tim složenim pitanjima, podstičući čitaoce da preispitaju osnove na kojima počiva savremeni ekološki pokret.
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 09. 06. 2025 
172 ogleda, 
0 komentara
