| |
|
| 05. 06. 2025 |
  |
Nedavni kolaps porodične farme Hikmen u Arizoni — gde je uginulo čak 95% kokošaka — pokazuje koliko je naš industrijski prehrambeni sistem krhak i koliko centralizovani agrobiznis ima prevelik uticaj na javne zdravstvene politike. Od 2022. godine širom SAD nestalo je više od 37 miliona živine, a zabeleženo je tek oko 70 slučajeva infekcije ljudi (uz jednu smrt). Ipak, dok traje panika, moćni interesi forsiraju vakcine, lobiraju protiv mera biološke sigurnosti i skrivaju prave uzroke ove krize. Ovaj tekst istražuje kako farme pilića pogoduju širenju ptičijeg gripa, istražuje ekonomske posledice i zašto ova epidemija nije toliko neočekivana — niti toliko opasna po ljude — koliko se tvrdi.
„Guraju se i tuku“: Uloga industrijske proizvodnje pilića
„Pravi problem nije neki čudni virus, već naše neregulisane farme životinja“, tvrdi dr Gejl Hansen, bivši epidemiolog iz Kanzasa. Katastrofa na farmi Hikmen 2025. godine direktno je povezana sa prenatrpanim, stresnim uslovima u kojima se drži živina. Za razliku od slobodnih i malih farmi, industrijski proizvođači smeštaju desetine hiljada pilića na skučenim prostorima, stvarajući „savršeno leglo za patogene“.
Centar za kontrolu bolesti (CDC) potvrđuje da su ljudski slučajevi retki i da rizik za javnost nije veliki, ali Ministarstvo poljoprivrede SAD i veliki proizvođači i dalje predstavaljaju H5N1 kao smrtonosnu pretnju. „Ove fabrike ne ugrožavaju samo piliće, već i ruralne zajednice i globalnu bezbednost hrane“, upozorava Dejvid Ortega, ekonomista u prehrambenoj industriji sa Državnog univerziteta u Mičigenu.
Glen Hikmen, direktor firme, dok traži pristup vakcinama, priznaje da je dizajn njegovih farmi pogoršao širenje bolesti. „Izgubili smo šest miliona pilića za dve nedelje“, rekao je, dodajući da mere kontrole nisu uspele jer su zaražene koke brzo inficirale čitave jata. Kritičari tvrde da oslanjanje na vakcine ignoriše sistemske probleme industrijske poljoprivrede.
Iluzija vakcine protiv ptičijeg gripa
Hikmenovi zahtevi za vakcinama odobrenim od strane Ministarstva poljoprivrede — blokirani od strane industrije i birokratije — otkrivaju dublje političke sukobe. Iako je kompanija Zoetis 2023. dobila „uslovnu dozvolu“ za vakcinu H5N2, ona nije dostupna. Hikmen je naveo da je distribuciju pod kontrolom APHIS-a (inspekcija za biljke i životinje Ministarstva poljoprivrede). Kritičari naglašavaju da vakcine nisu rešenje, već samo privremena mera za prenatrpane uslove koje industrijske farme stvaraju.
Insajderi iz industrije optužuju farmaceutske kompanije da podstiču paniku da bi prodale vakcine, dok proizvođači mesa, koji uklanjaju živinu sa šest nedelja, prijavljuju manje izbijanja bolesti. „Nije ih briga da li naša jata prežive dve godine“, optužuje Hikmen, tvrdeći da mesni karteli blokiraju pristup vakcinama kako bi sačuvali sopstvenu dobit.
Krivica se pripisuje i administraciji Donalda Trampa, koja je smanjila budžet za istraživanje pandemijskog gripa za 766 miliona dolara, ostavljajući Ministarstvo poljoprivrede bez zaliha vakcina i bez biološke zaštite. „Letimo na slepo“, kaže Ortega. „Čim je izbijanje proglašeno, trebalo je odmah vakcinisati milione ptica, a ne čekati. Ali i da imamo vakcine, one ne rešavaju izvor bolesti: farme pilića.“
Promene u kulturi i društvu
Ekonomske posledice u Arizoni su trenutne. Cena jaja je skočila za 78% od 2022. godine. Otpuštanja u Hikmenovoj farmi pogodila su 850 radnika — uključujući zatvorenike u programu rehabilitacije — i potkopavaju tržište rada u ruralnim krajevima. „Prava tragedija su ljudi“, žali se Hikmen, navodeći da svi zaposleni imaju porodice koje su sada ugrožene.
Zagovornici prava životinja vide ovu krizu kao poziv na buđenje. Organizacija Animal Outlook nazvala je zatvaranje farme „pobedom za koke“, podsećajući da se svake godine u industriji jaja ubije oko 8 miliona ‘muških’ pilića. „Dve godine su prilika da se razmisli o potpunoj promeni proizvodnje pilića“, poziva ova grupa, promovišući biljnu alternativu. Međutim, ovi pozivi se sudaraju sa interesima agrobiznisa koji insistira na automatizaciji i konsolidaciji kao rešenjima. „Veće farme znače veće rizike — i veće profite kad stigne subvencija“, upozorava Hansen.
Sloboda proizvodnje, a ne strah
Pad farme Hikmen ističe ključni izbor: da li ćemo se držati industrijskog modela koji širi paniku zbog virusa da bi se prodale vakcine, ili ćemo ulagati u otporne, decentralizovane poljoprivredne sisteme poput farmi sa slobodnim pristupom. „Regulatori jure simptome umesto uzroka“, kaže dr Hansen. „Prava spremnost znači transparentnost i osnaživanje malih, regionalnih proizvođača.“
Kako globalne cene jaja rastu, a nejednakosti se produbljuju, uloga ove krize prelazi okvire običnih troškova hrane. Ovo nije slučajnost — to je simptom sistema koji je toliko zavistan od profita da je spreman da ugrozi zdravlje ljudi i živine. Rešenje? Sunčeva svetlost, male farme i — da — nezavisno novinarstvo. Vakcine nisu odgovor; rasturanje industrijske poljoprivrede jeste.
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 05. 06. 2025 
148 ogleda, 
0 komentara
