| |
|
| 23. 05. 2024 |
  |
Evropska unija je 17. maja objavila izjavu visokog predstavnika u ime EU za takozvani „Međunarodni dan borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije“. Bila je to deklaracija o novim zapadnim vrednostima, pozivajući zemlje svuda da se „usredsrede na borbu protiv nejednakosti i višestrukih i ukrštajućih oblika diskriminacije“ kako bi se osiguralo da će „pravda“ „važiti za sve bez obzira na njihovu stvarnu ili percipiranu seksualnu orijentaciju i rodni identitet.”
EU je dalje izjavila da:
Na Dan IDAHOT-a, i svakog dana, pozivamo vlade širom sveta da ukinu diskriminatorno zakonodavstvo, preduzmu mere za borbu protiv mržnje i eliminisanje zločina iz mržnje i govora mržnje, spreče sve oblike nasilja nad LGBTI osobama i pozabave se strukturnim i institucionalnim barijerama i pristrasnostima koje i dalje ograničavaju učešće LGBTI osoba u donošenju odluka i političkim procesima… EU nastavlja da radi sa partnerima na inkluzivnim zakonima i politikama.
U ovom trenutku, međunarodno priznati „periodi svesti o LGBT osobama“ zauzimaju veći deo kalendarske godine, čineći neku vrstu posthrišćanskog liturgijskog ciklusa. 19. maj je „Dan ponosa agendera“; 6. april je „Međunarodni dan aseksualnosti“ (na koji se pretpostavlja da svi ostavljaju jedni druge na miru); Od 16. do 22. septembra je „Nedelja svesti o biseksualnosti“, a zatim sledi „Proslavite dan biseksualnosti“ 23. septembra; Od 17. do 24. oktobra je „Nedelja vidljivosti rodne fluidnosti“, a 19. jul je „Dan drag-a“. Postoji 26 međunarodno priznatih dana (ili nedelja) „LGBT svesti“, a neke zemlje imaju i dosta domaćih dana. Kanada je prešla sa četvoronedeljnog „Meseca ponosa“ na četvoromesečnu „Sezonu ponosa“. Federalno finansirano, naravno.
Primetno je da nisu sve zemlje EU potpisale nedavnu deklaraciju odanosti i poštovanja LGBT agendi. Devet zemalja je odbilo da potpiše, uključujući konzervativnije zemlje kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Letonija i Litvanija, ali i Slovačka, Češka i, što je najčudnije, Italija. Odluka je izazvala bes među italijanskim LGBT aktivistima i levičarskim političarima, koji su pokrenuli proteste protiv Melonijine vlade zbog te odluke. (Izveštaji štampe pominju ove proteste kao „široko rasprostranjene“, ali se čini da je ovo preterivanje sa namerom da se izvrši pritisak na vladu, a ne izveštaj o stvarnosti.)
Deklaracija, iako neobavezujuća, bila je značajna, jer je u suštini predstavljala obećanje država potpisnica da će, kako je primetila jedna medijska kuća, raditi na „sprovođenju nacionalnih strategija za LGBTQ+ osobe i imenovanje novog komesara EU za ravnopravnost nakon predstojećih parlamentarnih izbora u EU“. Deklaracija je, nesumnjivo, državno pitanje za LGBT aktiviste u Briselu, pa su se disidentske zemlje suočile sa ogromnim pritiscima. Ministar za porodicu Judžin Ročela, međutim, branio je stav svoje vlade u intervjuu za Il Mesađero.
Ročela je rekao da svako može da bira sa kim će „imati seksualne odnose“. „Ali sloboda da „budeš ono što želiš da budeš“ koja se zagovara u dokumentu ideološko je ograničenje i poricanje stvarnosti jer se realnost tela i seksualne pripadnosti ne može promeniti do kraja“, dodala je ona. Ukratko, Melonijina vlada je shvatila ono što su drugi političari sporije identifikovali – da LGBT pokret zahteva da se čak i biološke granice eliminišu u zakonu.
„Mislim da takozvani rodni binarizam treba da nastavi da se primenjuje: postoje žene, a postoje i muškarci“, primetio je Ročela. „Želimo da sačuvamo antropologiju na kojoj se zasnivaju roditeljstvo i kontinuitet čovečanstva, jer ako ukinete muškarce i žene, menja se i roditeljstvo i ne treba da se čudite ako više ne bude začeto dece. Dok je Ročela izjavio da Melonijina vlada nema problema sa ljudima da dobiju operacije „promena pola“ ako žele, oni nisu spremni da prihvate rodnu ideologiju na velika vrata.
„Pokušavaju da negiraju ne samo biologiju već i telo, koje se zasniva na polnoj razlici između muškaraca i žena“, zaključio je Ročela. Ona je u pravu, a gnev LGBT aktivista ukazuje na to da su zabrinuti zbog ovog ispolnja zdravog razuma. U sve većem broju evropskih zemalja, napredak transrodnog pokreta je zaustavljen nakon decenije gotovo nesmetanog napretka i kolonizacije sve većih delova kalendara. Možda je odustajanje Italije na stvari koje dolaze.
InfoWars
|
|
| |
Galerija:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
OPOMENA: Stranica Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji oni objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili je opcija za komentare isključena ...
|
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 23. 05. 2024 
306 ogleda, 
0 komentara
