Ali ono što nam ta studija neće kazati je kako je i COVID deo agende, koji je napravljen kako bi se ljudi uvukli u kuće, i pored pravnog i psihološkog tetora koji smo prošli, jedan od ideja COVID projekta je smanjena potrošnja energije.

Veoma prosto, uvučete ljude u kuće dok još ne kapiraju o ćemu se radi, smanjite potrošnju i samim tim smanjite i proizvodnju dobara.

Na taj način ste uveli ljude u novo stanje ludila, prvo ih primorali a pojedine navikli da troše manje, i onda možete izaći sa studijom koja na spontan način predstvlja smanjenu potrošnju električne energije.

Opet prete novim “spontanom izazovima”

Istraživanje koje je sproveo Voren Vaz, vanredni profesor inženjeringa, prvo je koje je kvantifikovalo efekte pandemije na trendove potrošnje energije u svih 50. država i okruga Kolumbije.

“Uočavanjem ovih trendova, nadamo se da će kreatori politike i menadžeri komunalnih preduzeća biti bolje pripremljeni za buduće izazove”, rekao je Vaz.

Studija se nedavno pojavila u posebnom izdanju časopisa Energies, usredsređenom na ekonomske i socijalne posledice pandemije u energetskom sektoru.

„Zaključavanja su imala značajan uticaj na potrošnju energije, u nekim slučajevima oko 30%“, rekao je Vaz.

“Postojale su velike razlike u trendovima potrošnje u državi.

Havaji su zabeležili najveći pad od oko 26%, dok je Aljaska sa plus 4% bila jedina država koja je zabeležila porast.”

Vaz je veliki pad potrošnje na Havajima pripisao izolovanosti od drugih država i zavisnosti od turističke industrije, koju je pandemija praktično zatvorila.

Malo povećanje na Aljasci verovatno je posledica oštrije zime u 2020. godini u poređenju sa 2019. godini.

Ostali rezultati su pokazali:

-Smanjena je potrošnja fosilnih goriva, posebno nafte;
-Upotreba obnovljive energije se povećala, ali je upotreba biogoriva smanjena
-Emisije gasova staklene bašte su se smanjile;
-Emisije ugljen-dioksida su smanjene za 10,4%;