Jednog dana, kada čovečanstvo konačno stigne na Mars i započne novo poglavlje života na Crvenoj planeti, to neće biti svet spektakularnih pogleda i romantičnih istraživanja – već surov, zatvoren sistem opstanka. U tom budućem svetu, svakodnevica će biti sve samo ne slobodna.
Umesto da zamišljamo Mars kao prostor beskonačnih mogućnosti, možda ćemo ga prepoznati kao mesto koje neodoljivo podseća na ono što već poznajemo – zatvore na Zemlji.
Jer, ako uslovi života budu nalik onome što predviđaju stručnjaci, život na Marsu biće više nalik dugotrajnoj izolaciji nego herojskom poduhvatu.
Prema rečima profesorke Lusi Bertud, inženjerke svemirskih sistema sa Univerziteta u Bristolu, život astronauta u budućim kolonijama na Marsu biće zapanjujuće sličan uslovima u savremenim zatvorima.
Izolacija, nedostatak privatnog prostora, jednolična ishrana i stroga rutina – sve to, kaže profesorka Bertud, više podseća na život osuđenika nego na uzbudljive podvige istraživača.
„I astronauti i zatvorenici suočavaju se sa premalo ličnog prostora i privatnosti, prenatrpanošću, lošom hranom, rigidnim režimima bez autonomije i gotovo bez ikakvih dnevnih promena,“.
Mars – zatvor udaljen 225 miliona kilometara
Astronauti će se nalaziti više od 225 miliona kilometara od kuće, u potpunoj izolaciji. Profesorka Bertud upozorava da će psihološki teret te usamljenosti verovatno biti veći čak i od onog koji osećaju zatvorenici na Zemlji.
Najveća razlika, naravno, leži u tome što astronauti dobrovoljno preuzimaju tu ulogu, dok su zatvorenici lišeni slobode. Ipak, kada se jednom nađu u koloniji na Marsu, uslovi života biće zapanjujuće slični: skučen prostor, stalni rizik i isti mali broj ljudi oko njih.
Na primer, NASA-ina Apolo kapsula imala je svega 6,2 kubna metra prostora za tri astronauta. U takvom okruženju, nedostatak privatnosti i stalni kontakt s istim osobama može izazvati visok nivo stresa i sukoba.
Stres, monotonija i hrana slična zatvorskoj
I Mars i zatvori predstavljaju opasna i ograničavajuća okruženja, a konstantni osećaj ugroženosti utiče na psihu. Iako su astronauti pažljivo birani da bi znali da reaguju u kriznim situacijama, dugotrajno izlaganje stresu ostavlja posledice.
Pored uslova života, sličnosti postoje i u načinu života: strogo kontrolisan raspored od jutra do večeri. Astronauti na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) imaju radni dan od 15 sati, uključujući dva sata obavezne fizičke aktivnosti, osam sati rada i samo jedan sat ličnog vremena.
Hrana je još jedan problem: iako astronauti imaju skuplju i pažljivije pripremljenu ishranu od zatvorenika, nedostatak svežih i raznovrsnih namirnica ostaje ozbiljan izazov. Na ISS-u NASA ulaže ogromna sredstva u poboljšanje ukusa svemirske hrane, ali gubitak apetita i telesne mase ostaje stalna briga.
Najveća opasnost – potpuna izolacija
Bertud naglašava da je izolacija najveći psihološki izazov: astronauti, baš kao i zatvorenici, bivaju isključeni iz društva, sa svedenim kontaktima s porodicom i spoljnim svetom.
„Mislim da će efekti izolacije biti slični, ali sa dodatnim osećajem krajnje udaljenosti od svih koje volite. Najbrži povratak kući sa Marsa bi trajao najmanje šest meseci“, kaže Bertud.
Mars ne sme postati zatvor – već mesto smisla
Iako upozorava na sličnosti sa zatvorima, profesorka Bertud naglašava da to ne znači da bi kolonije na Marsu trebalo da funkcionišu kao zatvori. Naprotiv, buduće baze treba da budu projektovane tako da maksimiziraju privatnost, autonomiju i osećaj svrhe.
„Zapravo, možda možemo da naučimo nešto iz budućih baza na Marsu i unapredimo uslove u zatvorima na Zemlji,“ zaključuje Bertud.
„Više prostora, više samostalnosti, više personalizacije i osećaj smisla – sve to može pomoći ljudima da bolje prebrode teške uslove, čak i kada su tu zbog bezbednosti društva.“
|
Mediji
Komentari 0
Objava: 21. 06. 2025 
143 ogleda, 
0 komentara
