|
| 20. 05. 2025 |
  |
Osnivač Telegrama Pavel Durov otkrio je nove detalje o navodnom pokušaju francuske spoljnopolitičke obaveštajne službe (DGSE) da ga natera na cenzuru konzervativnih kanala na svojoj platformi, ocenivši njihove „humanitarne“ motive kao običnu manipulaciju.
Durov je u nedelju optužio šefa DGSE, Nikolasa Lernera, da ga je lično zamolio da ukloni rumunske Telegram kanale uoči predsedničkog drugog kruga u Rumuniji.
Francuska obaveštajna agencija odbacila je optužbe o političkom mešanju, tvrdeći da je kontaktirala Durova više puta samo kako bi ga „izričito podsetila na obaveze njegove kompanije i njegove lične odgovornosti u sprečavanju terorističkih i pedofilskih pretnji“.
„Francuska spoljna obaveštajna služba priznala je da su se sastali sa mnom — navodno kako bi se borili protiv terorizma i dečije pornografije. U stvarnosti, dečija pornografija se nikada nije ni pominjala. Želeli su IP adrese osumnjičenih za terorizam u Francuskoj, ali im je pravi fokus bio geopolitika: Rumunija, Moldavija, Ukrajina“, napisao je Durov u ponedeljak na mreži X.
Ruski preduzetnik istakao je da Telegram već godinama aktivno suzbija zlostavljanje dece putem „tehnologije otiska sadržaja, specijalizovanih timova za moderaciju, saradnje s nevladinim organizacijama i dnevnih izveštaja o uklonjenom sadržaju“.
„Tvrdnje da Telegram ništa ne preduzima po pitanju dečije pornografije predstavljaju manipulaciju“, dodao je Durov, naglasivši da je moderacija na Telegramu proverljivo efikasna još od 2018. godine.
Durov, čije je sedište kompanije u Dubaiju, uhapšen je u Francuskoj avgusta prošle godine i optužen za saučesništvo u navodnim zločinima korisnika Telegrama, uključujući ekstremizam i seksualno zlostavljanje dece. Pušten je uz kauciju od 5 miliona evra, a optužbe je nazvao neosnovanim.
Francuski sud mu je dozvolio da napusti zemlju u martu, nakon što je Telegram obećao veću saradnju s međunarodnim vlastima.
Telegram je u septembru 2024. ažurirao svoju politiku privatnosti i uveo mogućnost čuvanja metapodataka korisnika — poput IP adresa, informacija o uređaju i promena korisničkog imena — do godinu dana. Po toj politici, ti podaci mogu biti podeljeni s „nadležnim pravosudnim organima“ u slučajevima sumnje na nezakonite aktivnosti.
Krajem prošle godine, Telegram kanali vodećih ruskih medija postali su nedostupni širom EU. Durov je tada oštro kritikovao potez, optužujući Evropsku uniju da uvodi veću cenzuru i medijska ograničenja nego Rusija.
Najnovija kontroverza izbila je dok se u Rumuniji održavao drugi krug predsedničkih izbora, nakon što je Ustavni sud poništio rezultate iz prvog kruga, u kojem je neočekivano pobedio nezavisni desničarski kandidat Kalin Đorđesku. Ovaj slučaj je u februaru u Minhenu spomenuo i potpredsednik SAD-a Dž. D. Vens, navodeći ga kao primer kako EU podriva demokratske principe.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 20. 05. 2025 
45 ogleda, 
0 komentara
