|
| 13. 05. 2025 |
  |
U ponedeljak, 12. maja, Nacionalna skupština Francuske ponovo je otvorila raspravu o eutanaziji i asistiranom samoubistvu, nakon skoro godinu dana zastoja izazvanog raspuštanjem parlamenta i vanrednim izborima u junu i julu 2024. godine. Predlog zakona, koji forsira vlada predsednika Emanuela Makrona, podeljen je na dva odvojena teksta: jedan koji se bavi razvojem palijativne nege, i drugi koji obrađuje temu tzv. „asistirane smrti“.
Predlog je prošao skupštinski odbor 2. maja. Trenutna verzija zakona predviđa okvir koji bi omogućio pojedinim pacijentima da zatraže medicinsku pomoć pri umiranju, pod uslovima koji su i dalje predmet rasprave. Očekuje se da plenarno zasedanje traje najmanje dve nedelje, a dvostruko glasanje zakazano je za 29. maj.
Predlog zakona izazvao je podele čak i unutar same vlade. Dok je bivši premijer i sadašnji lider Makronove skupštinske većine Gabrijel Atal branio zakon pozivajući se na potrebu da se okonča patnja u ekstremnim slučajevima, drugi članovi vlade — poput ministra unutrašnjih poslova Bruna Retijoa — osporavaju ravnotežu predloga, tvrdeći da on više olakšava pristup eutanaziji nego što unapređuje palijativnu negu.
Pitanje je izazvalo i burne reakcije u medijima i na društvenim mrežama. Stručnjaci iz oblasti medicine, prava i filozofije izneli su različita mišljenja. Neka lekarska udruženja podržala su meru; prema nedavnom istraživanju instituta Ifop, čak 74% francuskih lekara bilo bi za neki oblik „asistirane smrti“, pri čemu je podrška veća među lekarima opšte prakse (80%) nego među specijalistima (70%).
Nasuprot tome, više stručnjaka iz oblasti palijativne nege izrazilo je zabrinutost zbog uklanjanja zaštitnih mera koje su prvobitno bile deo predloga. Među amandmanima koji su odbačeni tokom rada u odboru bili su: procena da li pacijent trpi pritisak, učešće psihijatra u sumnjivim slučajevima, uključivanje sudova kod osoba pod starateljstvom, i šira klauzula prigovora savesti za zdravstvene radnike.
Pravni i društveni aspekti zakona takođe su pod lupom. Kritičari upozoravaju na mogući „efekat proširenja“ koji bi legalizacija eutanazije mogla izazvati, navodeći primer Kanade, gde je zakonski okvir od usvajanja značajno proširen.
Vlada pokušava da prikaže zakon kao ravnotežu saosećanja i odgovornosti, pažljivo izbegavajući da ga direktno nazove „zakonom o eutanaziji“, kako bi ublažila njegove stvarne implikacije. Slična retorika korišćena je i u Španiji, gde je leva politička opcija zakon predstavila kao „pravo na dostojanstvenu smrt“.
Ministarka zdravlja Ketrin Votren naglašava da bi ova mera bila izuzetna i pod strogo kontrolisanim uslovima, iako priznaje da je teško uskladiti oprečne stavove širom političkog spektra. Taj argument korišćen je i ranije, ali istina je da je — poput abortusa — eutanazija klizav teren, sa sve većim brojem slučajeva iz godine u godinu.
Usvajanje zakona u Donjem domu gotovo je izvesno, zahvaljujući podršci predsedničke većine i više levičarskih grupa. Ipak, njegovo izglasavanje u Senatu, gde konzervativci imaju većinu, moglo bi naići na ozbiljnije prepreke. Ishod ove zakonodavne borbe biće ključan za oblikovanje budućeg pravnog okvira Francuske kada je reč o pitanjima kraja života.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 13. 05. 2025 
59 ogleda, 
0 komentara
