|
| 29. 04. 2025 |
  |
Dok svet pokušava da pronađe ravnotežu između pristupačne cene, energetske sigurnosti i ekološke održivosti, dve nezavisne analize — jedna sa Univerziteta Nortvud, a druga iz Instituta Harlend — otkrivaju jednostavnu, ali potresnu istinu: prirodni gas je daleko najefikasniji i najpouzdaniji izvor energije. Vetar i solarna energija, i pored ogromnih subvencija i političke podrške, zaostaju i po ceni i po stabilnosti.
Gas dominira, a vetar i solarna energija tonu pod sopstvenim manama
Ovi nalazi dolaze u trenutku kada energetske potrebe planete eksplodiraju, a političari pokušavaju da pomire klimatske ciljeve sa realnim mogućnostima. Dok Ilon i Tramp podstiču širenje proizvodnje uglja i gasa, postavlja se ključno pitanje: treba li države da se oslone na proverene izvore energije — ili da i dalje bacaju novac poreskih obveznika na nepouzdane “zelene” tehnologije?
Prikriveni trošak “zelene energije”
Iako zagovornici vetra i solarne energije tvrde da su ovi izvori jeftiniji od fosilnih goriva, brojke pričaju drugačiju priču. Kada se uračunaju troškovi prenosa, skladištenja energije i rezervnih kapaciteta, vetar je sedam puta skuplji od prirodnog gasa, a solarna energija čak deset puta. Subvencije samo maskiraju stvarne troškove, koje na kraju plaćaju građani kroz poreze i veće račune.
Pouzdanost je ključ: mreža ne može da se oslanja na vremenske prilike
U Kaliforniji i Evropi već su zabeleženi ozbiljni nestanci struje zbog oslanjanja na vremenski zavisne izvore. Prirodni gas, za razliku od vetra i sunca, daje stabilnu, neprekidnu energiju — ključnu za industriju, bolnice i domaćinstva. Nuklearna i hidroenergija takođe pružaju sličnu stabilnost, što ih čini nezamenjivim za pouzdanu elektroenergetsku mrežu.
Ekološki paradoksi vetra i solarne energije
Uprkos imidžu “čiste energije”, vetar i solarna energija ostavljaju ozbiljne posledice po životnu sredinu:
Eksploatacija retkih metala zagađuje tlo i vodu.
Vetroturbine ubijaju milione ptica i slepih miševa godišnje.
Solarne farme zahtevaju deset puta više zemljišta nego gasne elektrane.
Prirodni gas emituje upola manje CO₂ od uglja, a zahvaljujući savremenim tehnologijama, emisije metana su svedene na minimum. I iz UN priznaju da, ukoliko su emisije metana pod kontrolom, gas je daleko manje štetan od nafte i uglja.
Zašto energetika sledi profit, a ne logiku
Zahvaljujući subvencijama i monopolskom položaju, energetske kompanije guraju skupe “zelene projekte” jer im donose zagarantovan profit — čak 10% povraćaja na ulaganje. Pritom, svi troškovi se prebacuju na krajnje potrošače. Ideologija se isplati — ali samo velikim igračima, ne građanima.
Efikasnost, ne ideologija
Podaci su jasni: prirodni gas, nuklearna i hidroenergija nude najbolju kombinaciju pristupačnosti, pouzdanosti i smanjenja emisija. Umesto da se slepo subvencionišu nestabilne tehnologije, kreatori politika treba da:
- pojednostave dozvole za gasne i nuklearne projekte,
- uklone administrativne barijere za domaću proizvodnju energije,
- preusmere sredstva iz subvencija za vetar i solarnu energiju u razvoj naprednih nuklearnih tehnologija
Vreme je za povratak razumu
Za zemlje koje žele da smanje emisije bez uništavanja ekonomije i energetske sigurnosti, prirodni gas ostaje zlatni standard — uz podršku nuklearne, hidro i modernizovane ugljene energije. Vetar i solarna energija mogu imati sporednu ulogu, ali još uvek nisu dorasli zadatku napajanja modernog sveta.
Kako potražnja za energijom raste, izbor je jednostavan: ulagati u ono što radi — ili igrati ruski rulet sa eksperimentima. Podaci su jednoglasni: ideologija mora da ustupi mesto efikasnosti.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 29. 04. 2025 
178 ogleda, 
0 komentara
