Pet profesora hemije i fizike zatražilo je još 2022. godine od Evropske agencije za lekove (EMA) pristup dokumentima o mRNA vakcinama. Tri godine kasnije, stigli su – ali potpuno redigovani i bez korisnih informacija.
Sada, oni se pitaju: Šta se to do đavola, krije?!
U skladu sa Zakonom o slobodi pristupa informacijama (FOIA), svaki građanin ima pravo na uvid u zvanične podatke javnih institucija. Međutim, u praksi se pokazuje da taj zakon ima ozbiljna ograničenja. Zdravstvene agencije često godinama odlažu slanje traženih dokumenata, a kada ih konačno pošalju – delovi su zatamnjeni do neprepoznatljivosti, iako su slične informacije već dostupne u međunarodnim izvorima.
Još od februara 2022, grupa profesora sa univerziteta u Nemačkoj i Švajcarskoj pokušava da dobije podatke o metodama analize i kontrole kvaliteta mRNA vakcina, uključujući tolerancije kada je reč o sastavu i stabilnosti aktivnih supstanci.
Po njihovom mišljenju, informacije koje su tražili ne predstavljaju poslovnu tajnu proizvođača, već tehničke podatke koje su same zdravstvene agencije definisale.
EMA, koja je zadužena za odobravanje lekova u Evropskoj uniji, prema sopstvenim pravilima omogućava svakom građaninu EU pristup do dva dokumenta godišnje u roku od dve godine.
Profesori su podneli zahtev u aprilu 2022.
Nakon tri godine čekanja, dokumenta su konačno stigla – ali u vidu fragmenata koji su gotovo u potpunosti redigovani. Na zahtev da im se objasni zašto su podaci o tolerancijama zamračeni, odgovor je bio: „zaštita poslovne tajne proizvođača“.
Ipak, ti isti podaci već kruže internetom zahvaljujući curenju dokumenata.
Šokantne tolerancije i sumnjivi kriterijumi
Profesori navode da je količina aktivne mRNA u vakcinama mogla da varira i do 400%.
Pitanja koja postavljaju su logična: Zašto su dopuštene tako velike tolerancije? Da li preciznija proizvodnja postaje preskupa? Kakve posledice ovakva odstupanja imaju po efikasnost i nuspojave?
Posebno zabrin činjenica da su tokom svedočenja pred sudom u Lajpcigu 2022. godine, nadležni inspektori morali da potvrde podatke iz procurelih dokumenata.
Pored EMA, naučnici su pokušali da dobiju informacije i od nemačkog Instituta Paul Erlih (PEI). U julu 2022. su odbijeni uz obrazloženje da je reč o „zaštićenim podacima o proizvodnji“. Uložili su žalbu, koja je takođe odbijena. U martu 2023. podneli su tužbu upravnom sudu u Darmštatu. Ni do danas proces nije započet.
PEI je, doduše, odgovorio da koristi četiri metode provere: vizuelna provera boje, merenje pH vrednosti (sa neverovatno velikom tolerancijom), dužina mRNA (gde se polovina može smatrati neispravnom), i provera identiteta na osnovu kratkih sekvenci.
Nigde se ne pominje provera DNK kontaminacije, koja je otkrivena u više nezavisnih laboratorija.
Takođe, savremene metode kao što su sekvenciranje nove generacije (NGS), iako postoje u PEI-ju, nisu korišćene uz obrazloženje da su “previše osetljive”. Profesori smatraju da bi osetljivost zapravo trebalo da bude poželjna osobina u proverenim analizama.
Tri godine, bez odgovora
Uprkos trogodišnjem trudu, ključna pitanja o kvalitetu i sigurnosti mRNA vakcina ostala su bez odgovora. Sve više se stvara utisak da institucije namerno uskraćuju informacije – pod izgovorom zaštite poslovnih interesa – i time urušavaju poverenje javnosti.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama (IFG), koji bi trebalo da garantuje transparentnost, sve više deluje kao “borba sa vetrenjačama”. Umesto dodatnih ograničenja, ovi profesori pozivaju na reformu ovog zakona kako bi se omogućio brži i potpuniji pristup informacijama od javnog značaja.
Tim profesora:
- Prof. dr Jörg Matysik, Analitička hemija, Univerzitet u Lajpcigu
- Prof. dr Gerald Dyker, Organska hemija, Univerzitet u Bohumu
- Prof. dr Andreas Schnepf, Neorganska hemija, Univerzitet u Tibingenu
- Prof. dr Tobias Unruh, Fizika, FAU Erlangen-Nirnberg
- Prof. dr Martin Winkler, Tehnologija materijala, Univerzitet primenjenih nauka u Cirihu
|
Komentari 0
Objava: 21. 04. 2025 
59 ogleda, 
0 komentara
