|
| 05. 04. 2025 |
  |
Doktori širom sveta nepravilno prepisuju antibiotike, često ignorišući ključne faktore rizika kao što su starosna dob i osnovna zdravstvena stanja, pokazala je pionirska studija Univerziteta u Mančesteru koja je analizirala 15,7 miliona medicinskih kartona pacijenata.
Studija, objavljena u Journal of the Royal Society of Medicine, otkriva da se mlađim, zdravijim pacijentima—koji bi se oporavili prirodno—rutinski prepisuju nepotrebni antibiotici, dok se starijim pacijentima koji zaista trebaju lečenje, antibiotici prepisuju 31% ređe. Ovaj neodgovoran pristup, pogoršan tokom ‘pandemije COVID-19’, ubrzava razvoj antimikrobialne rezistencije (AMR), globalne zdravstvene krize koja bi mogla odneti 39 miliona života do 2050. godine.
Neodgovorno prepisivanje antibiotika i ignorisanje rizika pacijenata
Studija, koju su vodili epidemiolozi profesor Tjird van Sta i dr. Ali Fahmi, analizirala je elektronske zdravstvene kartone u Engleskoj u periodu od 2019. do 2023. godine. Iznenađujuće, otkrili su da prepisivanje antibiotika za respiratorne i urinarne infekcije nije imalo skoro nikakvu korelaciju sa stvarnim rizikom pacijenta od komplikacija ili hospitalizacije.
„Antibiotici su efikasni u lečenju bakterijskih infekcija, ali nose rizik od razvoja antimikrobialne rezistencije i gubitka efikasnosti kada se koriste nepravilno,“ izjavio je profesor van Sta.
„Zato je AMR prepoznat kao jedna od najvećih pretnji globalnom javnom zdravlju.“
‘Pandemija COVID-19’ pogoršala problem
‘Pandemija’ je dodatno pogoršala problem, naročito kada su u pitanju respiratorne infekcije. Tokom COVID-19, doktori su još ređe uzimali u obzir rizik od komplikacija pre nego što bi prepisali antibiotike za niže respiratorne infekcije—refluksivni odgovor koji je dodatno narušio odgovornu upotrebu antibiotika.
Ovo se poklapa sa prethodnim istraživanjima, uključujući studiju iz Tenesija objavljenu u Journal of the American Medical Association, koja je pokazala da je više od 50% prepisanih antibiotika za decu i adolescente bilo nepotrebno. Farmaceut Fil Smit, koji je pregledao rezultate, upozorio je da prekomerna upotreba vodi do rezistencije, što tera doktore da koriste jače lekove ili veće doze—što potencijalno može imati smrtonosne posledice.
Poziv za revidiranje pristupa i poboljšanje komunikacije
Istraživači se protive strogim kvotama za smanjenje upotrebe antibiotika, predlažući umesto toga personalizovane alate za procenu rizika i bolju komunikaciju između lekara i pacijenata.
„Prognoza i potencijalna šteta trebalo bi da budu izričito uzeti u obzir u smernicama za lečenje, uz bolje personalizovane informacije za lekare i pacijente kako bi se podržalo zajedničko donošenje odluka,“ rekao je dr. Fahmi.
Sistem podrške znanju, koji se trenutno testira u Severozapadnoj Engleskoj, ima za cilj da lekarima pruži prilagođene procene rizika za infekcije. Ako bude uspešan, mogao bi da revolucionizuje navike prepisivanja antibiotika—obezbeđujući da antibiotici idu onima kojima su zaista potrebni.
Superbacili kao ozbiljna pretnja za javno zdravlje
Stavke ne mogu biti ozbiljnije. Studija Lancet-a predviđa da bi 39 miliona ljudi moglo umreti od infekcija koje su otporne na antibiotike do 2050. godine ako trenutni trendovi nastave. Bakterije koje su otporne na meticilin (MRSA) i karbapenem su već počele da odnose živote u alarmantnim količinama.
„Kada dođe do rezistencije na antibiotike, morate da pređete na druge antibiotike ili morate da koristite veće doze da biste postigli isti efekat,“ upozorio je Smit.
„To je zabrinjuće, jer ove standardne infekcije možda neće moći da se leče tako lako u budućnosti, što može dovesti do još većeg broja smrtnih slučajeva.“
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 05. 04. 2025 
128 ogleda, 
0 komentara
