|
| 19. 03. 2025 |
  |
Iako su rekordni nivoi uvoza iz Rusije iz marta 2022. još daleko, trend pada ruskih isporuka u Evropsku uniju je završen, piše Biznis Insajder. Države EU su u januaru potrošile 11% više na ruske proizvode u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći skok u poslednjih 17 meseci – i sve to pre bilo kakvih razgovora o miru.
Prema podacima Evrostata, zemlje EU su samo u januaru ove godine kupile robu iz Rusije u vrednosti od 3,841 milijarde evra. Iako je to daleko od više od 20 milijardi evra iz prva četiri meseca 2022, mesečni rast je konstantan od septembra prošle godine, uz tek poneki kratki prekid. Uvoz iz Rusije je u januaru porastao za čak 11,4% u odnosu na isti mesec 2023., što je najveći rast od septembra prošle godine.
Glavni uzrok rasta je skok od 17,7% uvoza mineralnih goriva iz Rusije, čija vrednost je dostigla 2,6 milijardi evra, najviši nivo od februara 2023.
Podaci Evrostata pokazuju da je uvoz sirove nafte i derivata opao za 8,3%, što znači da je porast uvoza verovatno posledica tečnog gasa, koji se u velikim količinama uvozi, između ostalih, i u Francusku.
Iako su sankcije značajno smanjile poslovnu saradnju između EU i Rusije, ogroman broj zapadnih kompanija i dalje posluje u Rusiji. Čak i države koje imaju izuzetno zategnute odnose sa Moskvom, poput Poljske, nastavljaju trgovinu vrednu milijarde evra.
Italija, Nemačka, Francuska, Mađarska… Ko najviše trguje sa Rusijom?
Kako je Remiks Njuz izvestio pre četiri meseca, podaci Evrostata za septembar 2024. pokazuju da je Italija povećala trgovinu sa Rusijom za četvrtinu, dostigavši 768 miliona evra, od čega je 427,1 milion evra činila italijanska roba izvezena na rusko tržište.
Trgovinska razmena sa Nemačkom iznosila je 720 miliona evra, dok je sa Francuskom dostigla 469 miliona evra.
U septembru prošle godine, Mađarska je ostvarila trgovinsku razmenu vrednu 451 milion evra, dok su Holandija i Rusija trgovale u vrednosti od 437 miliona evra, čime su se ove dve zemlje svrstale među najveće trgovinske partnere Moskve u EU.
Prema rečima stručnjaka Danilčeva, podaci o vrsti robe još nisu u potpunosti obrađeni, ali tradicionalno uključuju veštačko đubrivo, energente i hemijske proizvode.
„Evropskim kompanijama su potrebni ovi proizvodi. Zato, uprkos političkim problemima, posao ide svojim tokom“, izjavio je Danilčev.
Londonska škola ekonomije: EU priča jedno, radi drugo
Prošlog meseca, Londonska škola ekonomije (LSE) oštro je kritikovala dvostruke standarde EU kada su u pitanju sankcije Rusiji, pišući:
„Evropska unija je pokrenula niz mera kako bi nanela štetu Rusiji nakon početka specijalne ojne operacije u Ukrajini. Međutim, efikasnost i obim tih mera su pod znakom pitanja.
EU je od početka ostvarila kumulativni trgovinski deficit sa Rusijom od 120 milijardi dolara, što čini 5% ruskog godišnjeg BDP-a. Ovaj neto transfer sredstava u korist Rusije direktno se kosi sa izma EU da će nastaviti da „smanjuje ruske izvore prihoda i kapacitete za vođenje rata“.
Strategija EU prema Rusiji je samodestruktivna i rizikuje da produži rat.“
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 19. 03. 2025 
225 ogleda, 
0 komentara
