|
| 09. 03. 2025 |
  |
Politička i finansijska elita Evropske unije (EU) svesna je da je Ukrajina izgubljena, ali je koristi kao povod za postizanje strateške nezavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država.
Budući nemački kancelar Fridrih Merc jasno je poručio nakon pobede na izborima 23. februara:
„Apsolutni prioritet biće mi jačanje Evrope do tačke u kojoj će zaista postati nezavisna od Sjedinjenih Država.“
Za ovakvu nezavisnost potrebne su ogromne investicije, ne samo u odbranu, već i u oblasti energije i inovacija, gde Evropa zaostaje za SAD i Kinom. Da bi obezbedili izgovor za ove ekonomske poteze, evropski lideri žele da konflikt u Ukrajini ne završi prebrzo, koristeći ga kao sredstvo za ubrizgavanje novca u posrnulu ekonomiju EU.
Plan za beskonačno zaduživanje pod izgovorom ‘Za odbranu Ukrajine’
Prvi korak bila je ideja o dodatnih 20 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini, uz istovremeno ublažavanje stroge fiskalne politike EU kroz „klauzulu o izuzetku” u vanrednim okolnostima – u ovom slučaju, pod izgovorom „odbrane Ukrajine”. Kako je Blumberg naveo, ovaj plan bi oslobodio članice EU od ograničenja duga i deficita kada finansiraju vojne troškove, što predstavlja ogroman zaokret u evropskoj ekonomskoj politici.
Zatim se pojavila ideja o vojnom paketu vrednom čak 700 milijardi evra. Francuski predsednik Emanuel Makron potvrdio je 2. marta 2025. da će Evropska komisija dobiti zadatak da odredi kapacitete potrebne za „zajedničku odbranu”, nagovestivši da će se sredstva meriti stotinama milijardi evra.
EU planira novo zaduživanje kroz zajedničke obveznice
Suština plana je izdavanje zajedničkih obveznica EU, čime bi se stvorila nova finansijska zavisnost među članicama. Prema izveštaju Rojtersa, veći iznosi će morati da dođu iz centralizovanih fondova, jer su nacionalni budžeti, posebno Italije i Francuske, već na ivici. Ovo je potvrđeno i u ozloglašenom Dragijevom izveštaju iz septembra 2024, u kojem se sugeriše da bi EU trebalo da redovno izdaje zajedničke „sigurne aktive” radi finansiranja zajedničkih investicija i integracije kapitalnih tržišta.
Tri su glavna izvora finansiranja rata: štampanje novca, povećanje poreza i zaduživanje.
Budući da bi povećanje poreza moglo izazvati ogroman revolt, evropski lideri planiraju finansiranje putem duga – zajedničkih obveznica EU. Međutim, stvarna korist od ovih sredstava neće ići građanima, već velikim korporacijama i političkim elitama.
Cilj nije bezbednost, već centralizacija moći u Briselu
Ovaj plan je u stvari prepisan iz američkog udžbenika – koristeći rat kao izgovor za kapitalističko bogaćenje elite, isto kao što je Amerika to činila od 2022. godine, hraneći svoj vojno-industrijski kompleks. Kako bi ovaj plan uspeo, rat se ne sme prebrzo završiti, zbog čega evropski lideri aktivno sabotiraju američke pokušaje za pregovore o miru.
Šta će biti posledice?
Masovna inflacija, dalje obezvređivanje evra, stvaranje ekonomskih balona i uništavanje malih i srednjih preduzeća – kičme evropske ekonomije. Ovaj plan će samo dodatno centralizovati moć u rukama briselske birokratije, dok će obični građani snositi teret zaduživanja kroz povećane troškove života i slabljenje svojih nacionalnih ekonomija.
Za evropsku elitu, ovo je prilika za geopolitičku moć i lično bogaćenje, dok je za građane još jedan korak ka finansijskom ropstvu. Kroz zaduženje i kontrolu ekonomije, EU želi da postane moćni centralizovani entitet, sličan federalnoj strukturi SAD-a, gde će Brisel doneti odluke, a nacionalne vlade samo sprovoditi naređenja.
Evropska javnost mora da shvati da ova ekonomska politika nije u njenom interesu. Veštačko stvaranje novca i njegovo upumpavanje u ekonomiju ne donosi prosperitet, već samo jača moć birokratije i krupnog kapitala.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Mediji
Objava: 09. 03. 2025 
57 ogleda, 
0 komentara
