|
| 05. 03. 2025 |
  |
U srcu američkog kukuruznog pojasa odvija se tiha kriza. Nova studija objavljena u časopisu Science otkriva da su američki farmeri previše sadili genetski modifikovani (GM) kukuruz, što je dovelo do zapanjujućih ekonomskih gubitaka i zabrinjućeg porasta otpornosti na štetočine. Nalazi naglašavaju neželjene posledice prevelikog oslanjanja na jednu poljoprivrednu tehnologiju — i hitnu potrebu za raznovrsnijim pristupom poljoprivredi.
Uspon i pad Bt kukuruza
Genetski modifikovani Bt kukuruz, konstruisan da proizvodi toksine iz bakterije Bacillus thuringiensis, nekada je slavljen kao revolucionarno rešenje za probleme sa štetočinama. Prvi put predstavljen 1990-ih, Bt kukuruz je dizajniran da odbije štetočine kao što je kukuruzni crv, smanjujući potrebu za hemijskim insekticidima. Do 2025. godine, više od 85% useva kukuruza u SAD bile su Bt sorte, što je svedočanstvo njihovog početnog uspeha.
Ali priroda ima način da se prilagodi. Vremenom, štetočine poput kukuruznog korenovog crva razvile su otpornost na toksine u Bt kukuruzu, čineći tehnologiju manje efikasnom. Nova studija, koja je analizirala podatke iz 10 država između 2005. i 2016. godine, otkrila je da su farmeri u istočnom pojasu kukuruza – posebno u Indijani, Ohaju i Mičigenu – posadili mnogo više Bt kukuruza nego što je optimalno. U nekim slučajevima, farmeri su zasadili 50% svojih polja Bt kukuruzom, uprkos dokazima koji sugerišu da bi 18% ili manje bilo optimalno.
„Ova studija je prva koja pokazuje da su kratkoročni ekonomski dobici za individualne farmere povezani sa sadnjom manje Bt kukuruza koji cilja na kukuruznog crva“, rekao je Brus Tabašnik, profesor Univerziteta u Arizoni koji nije uključen u istraživanje.
Finansijski danak je zapanjujući. Da su se farmeri u ovim državama pridržavali optimalnog nivoa sadnje, mogli su da uštede 99 miliona godišnje između 2014. i 2016. Umesto toga, prekomerna sadnja je doprinela gubicima od oko 1 milijarde širom kukuruznog pojasa.
Rat sa pesticidima: Začarani krug
Prekomerna upotreba Bt kukuruza ne samo da je povredila novčanike farmera, već je i ubrzala evoluciju otpornih štetočina. „Kada posadite više Bt kukuruza nego što je optimalno, podstičete štetočine ka evoluciji otpornosti“, rekao je Kristijan Krupke, entomolog sa Univerziteta Purdue i autor studije.
Ovaj fenomen, koji se često naziva „traka za trčanje sa pesticidima“, javlja se kada štetočine razviju otpornost na tehnologiju, primoravajući farmere da se oslanjaju na još više hemikalija ili novih genetskih modifikacija. Studija upozorava da bi trenutna putanja mogla da dovede do „biotehnološke verzije trake za trčanje sa pesticidima“, gde inovacije zastarevaju alarmantnom brzinom.
Već je zabeležena otpornost kukuruznog korenovog crva na Bt kukuruz u najmanje šest američkih država, a prijavljeno je 29 slučajeva otpornosti na Bt useve širom sveta u 11 vrsta štetočina u sedam zemalja. Kako otpornost raste, farmeri se sve više vraćaju sintetičkim insekticidima – ironično, hemikalije koje je Bt kukuruz trebalo da zameni.
Poziv na transparentnost i diversifikaciju
Autori studije tvrde da rešenje leži u većoj transparentnosti i diversifikaciji. Kompanije za seme često „slažu“ više genetskih osobina – kao što su otpornost na štetočine i tolerancija na herbicide – u jedno seme, što otežava poljoprivrednicima da procene cenu i neophodnost svake osobine. Ovaj nedostatak jasnoće, u kombinaciji sa konsolidacijom industrije semena, ostavlja poljoprivrednicima manje izbora i veće troškove.
„Kompanije za proizvodnju semena vođene maksimizacijom profita teže da strateški kombinuju osobine i genetiku“, navodi se u studiji. „Kako se konsolidacija industrije semena nastavlja, poljoprivrednici u SAD se suočavaju sa sužavanjem liste prodavaca semena i mogu biti primorani da usvoje sorte sa nepotrebnim osobinama.
Da bi odgovorili na ove izazove, autori predlažu jasnije označavanje osobina semena i vladine podsticaje da podstaknu semenske kompanije da ponude raznovrsnije i prilagođenije opcije. Oni takođe naglašavaju važnost praksi poput plodoreda i sadnje ne-GM kukuruza kako bi se usporila evolucija otpornosti na štetočine.
Globalna perspektiva: borba Meksika protiv GMO kontaminacije
Pitanja oko Bt kukuruza nisu ograničena samo na SAD. U Meksiku, rodnom mestu kukuruza, širenje GM kukuruza izazvalo je žestoku debatu o suverenitetu hrane i kulturnom nasleđu. Kukuruz je ključan za meksičku poljoprivredu, kuhinju i identitet, a vlada je preduzela hrabre korake da zaštiti domaće sorte od GMO kontaminacije.
2020. godine, tadašnji predsednik Andres Manuel Lopez Obrador najavio je planove za postepeno ukidanje uvoza GMO kukuruza i herbicida glifosata. Iako se ova politika suočila sa odbijanjem SAD, trenutna administracija Meksika ostaje posvećena ograničavanju GMO kukuruza u ljudskim prehrambenim proizvodima.
„Kukuruz je jedan od najvažnijih useva na svetu, a Meksiko je centar njegovog porekla“, rekao je portparol projekta Non-GMO. „GMO kontaminacija predstavlja ozbiljnu pretnju po biodiverzitet, bezbednost hrane i kulturno nasleđe“.
Gledanje unapred: održivi put napred
Priča o Bt kukuruzu služi kao opomena o rizicima preteranog oslanjanja na jednu tehnologiju. Dok su GM usevi nesumnjivo doneli koristi, njihova zloupotreba je dovela do značajnih ekonomskih i ekoloških troškova. Kako zaključuju autori studije, zaštita budućnosti poljoprivrede zahtevaće uravnoteženiji pristup – onaj koji daje prioritet transparentnosti, raznolikosti i održivosti.
Za poljoprivrednike, kreatore politike i potrošače, poruka je jasna: priroda uvek nađe način, tako da su prirodni pristupi bolji. Vreme je da ponovo razmislimo o našem odnosu sa GM usevima i prihvatimo rešenja koja rade sa prirodom, a ne protiv nje.
|
Slike:
 Komentari 0
Trenutno nema komentara na ovaj članak ...
NAPOMENA: Newsexchange ne preuzima odgovornost za komentatore i sadržaj koji objavljuju. U krajnjem slučaju, komentari se brišu ili se isključuje mogućnost komentiranja ...
|
|
|
Galerija:
|
|
Objava: 05. 03. 2025 
190 ogleda, 
0 komentara
