Ono što sledi je rezime svakog nalaza po kategoriji:

Rizik od AIH i COVID-19

Suprotno početnim pretpostavkama, čini se da pacijenti sa AIH nemaju značajno veći rizik od teškog COVID-19 u poređenju sa opštom populacijom.

Nekoliko kohortnih studija u Italiji i Belgiji otkrilo je slične stope infekcije i ishode između pacijenata sa AIH i kontrolne grupe.

Ovo dovodi u pitanje teorijsku zabrinutost da imunosupresivna terapija pogoršava prognozu COVID-19.

Zanimljivo je da neki dokazi sugerišu da imunosupresija može ublažiti teške upalne reakcije, smanjujući rizik od citokinske oluje.

SARS-CoV-2 kao autoimuni okidač

Infekcija SARS-CoV-2 je umešana u izazivanje autoimunih bolesti, uključujući AIH.

Čini se da virus promoviše autoimunost preko prekomerne imunološke aktivacije, molekularne mimikrije i širenja epitopa.

Međutim, nema direktnih dokaza da infekcija SARS-CoV-2 sama po sebi može da izazove AIH, što sugeriše da bi za početak bolesti mogli biti potrebni dodatni genetski ili ekološki faktori.

Vakcinacija protiv COVID-19 i AIH

Brojni izveštaji o slučajevima dokumentuju novonastalu AIH nakon vakcinacije protiv COVID-19.

mRNA i virusne vektorske vakcine, posebno Pfizer-BioNTech i AstraZeneca, najčešće su uključene.

Prijavljeni slučajevi karakterišu povišene enzime jetre, pozitivnost na autoantitela i biopsije jetre u skladu sa AIH.

Predloženi mehanizmi uključuju molekularnu mimikriju, aktivaciju ‘posmatrača’ i produženu antigenu stimulaciju.

Međutim, nedoslednosti — kao što su normalni nivoi IgG u nekim slučajevima i atipični histološki obrasci — sugerišu da neki slučajevi mogu predstavljati povredu jetre izazvanu vakcinom, a ne pravi AIH.

Genetska osetljivost i autoimunost

Studija ističe genetsku predispoziciju kao ključni faktor u AIH-u povezanom sa COVID-19.

Određeni polimorfizmi citokina, kao što su IL-6 rs1800795 i TNF-a G-308 A, povezani su i sa osetljivošću na AIH i sa teškim COVID-19.

Pored toga, specifični HLA aleli (npr. HLA-DRB1*03) mogu povećati verovatnoću AIH izazvanog vakcinom.

Ovi genetski nalazi podržavaju ideju da AIH nakon vakcinacije nije slučajan, već može odražavati osnovnu predispoziciju za autoimunu disregulaciju.

Imunosupresivna terapija i upravljanje AIH

Uprkos zabrinutosti, čini se da imunosupresivna terapija ne povećava ozbiljnost COVID-19.

Studije pokazuju da smanjenje ili ukidanje imunosupresiva može zapravo pogoršati AIH bez jasnih koristi za ishode COVID-19.

Pored toga, mikofenolat mofetil (MMF) je identifikovan kao potencijalni modulator odgovora na vakcinu, snižavajući titar antitela nakon vakcinacije.

Ovo sugeriše da pacijentima sa AIH mogu biti potrebni modifikovani protokoli vakcine, kao što su doze ili privremeni prekid primene MMF-a.

Zaključno, studija potvrđuje da Covid „vakcine“ deluju kao „okidač“ za AIH kod pacijenata.

Ova studija pruža vredan uvid u vezu između vakcina protiv Covid-a i AIH-a.

Nalazi takođe pobijaju prethodne dokaze koji sugerišu da je infekcija SARS-CoV-2 povezana sa AIH.

Studija dolazi dok se i dalje postavljaju pitanja o poreklu COVID-19 i „vakcinama“ koje su razvijene da bi se navodno borile protiv virusa.

Kako je izvestio Slej njuz, vodeći naučnik sa kineskog Instituta za virusologiju Vuhan je progovorio tvrdeći da je kineska laboratorija koju finansiraju američki poreski obveznici „projektovala“ COVID-19 kao „biološko oružje“ da smanji populaciju ljudi širom sveta.

Pojavili su se strašni dokazi koji otkrivaju da je američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) koristila novac poreskih obveznika za finansiranje razvoja COVID-19 kao biološkog oružja u istoj laboratoriji u Vuhanu.

Kao što je Slej njuz izvestio ranije ove nedelje, alarmantno otkriće otkrio je šef Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) predsednika Donalda Trampa (DOGE) Ilon Mask nakon što je njegov nadzorni organ istražio potrošnju USAID-a.

Istraživanja DOGE-a su otkrila da su dolari od poreza prebačeni preko USAID-a u Institut za virusologiju Vuhan (WIV) u Kini kako bi se virus COVID-19 razvio kao biološko oružje.

Prema Masku, USAID je takođe finansirao razvoj drugih smrtonosnih virusa koji će se koristiti kao biološko oružje protiv ljudi.

Ovo dovodi u pitanje teorijsku zabrinutost da imunosupresivna terapija pogoršava prognozu COVID-19.

Zanimljivo je da neki dokazi sugerišu da imunosupresija može ublažiti teške upalne reakcije, smanjujući rizik od citokinske oluje.

SARS-CoV-2 kao autoimuni okidač

Infekcija SARS-CoV-2 je umešana u izazivanje autoimunih bolesti, uključujući AIH.

Čini se da virus promoviše autoimunost preko prekomerne imunološke aktivacije, molekularne mimikrije i širenja epitopa.

Međutim, nema direktnih dokaza da infekcija SARS-CoV-2 sama po sebi može da izazove AIH, što sugeriše da bi za početak bolesti mogli biti potrebni dodatni genetski ili ekološki faktori.

Vakcinacija protiv COVID-19 i AIH

Brojni izveštaji o slučajevima dokumentuju novonastalu AIH nakon vakcinacije protiv COVID-19.

mRNA i virusne vektorske vakcine, posebno Pfizer-BioNTech i AstraZeneca, najčešće su uključene.

Prijavljeni slučajevi karakterišu povišene enzime jetre, pozitivnost na autoantitela i biopsije jetre u skladu sa AIH.

Predloženi mehanizmi uključuju molekularnu mimikriju, aktivaciju ‘posmatrača’ i produženu antigenu stimulaciju.

Međutim, nedoslednosti — kao što su normalni nivoi IgG u nekim slučajevima i atipični histološki obrasci — sugerišu da neki slučajevi mogu predstavljati povredu jetre izazvanu vakcinom, a ne pravi AIH.

Genetska osetljivost i autoimunost

Studija ističe genetsku predispoziciju kao ključni faktor u AIH-u povezanom sa COVID-19.

Određeni polimorfizmi citokina, kao što su IL-6 rs1800795 i TNF-a G-308 A, povezani su i sa osetljivošću na AIH i sa teškim COVID-19.

Pored toga, specifični HLA aleli (npr. HLA-DRB1*03) mogu povećati verovatnoću AIH izazvanog vakcinom.

Ovi genetski nalazi podržavaju ideju da AIH nakon vakcinacije nije slučajan, već može odražavati osnovnu predispoziciju za autoimunu disregulaciju.

Imunosupresivna terapija i upravljanje AIH

Uprkos zabrinutosti, čini se da imunosupresivna terapija ne povećava ozbiljnost COVID-19.

Studije pokazuju da smanjenje ili ukidanje imunosupresiva može zapravo pogoršati AIH bez jasnih koristi za ishode COVID-19.

Pored toga, mikofenolat mofetil (MMF) je identifikovan kao potencijalni modulator odgovora na vakcinu, snižavajući titar antitela nakon vakcinacije.

Ovo sugeriše da pacijentima sa AIH mogu biti potrebni modifikovani protokoli vakcine, kao što su doze ili privremeni prekid primene MMF-a.

Zaključno, studija potvrđuje da Covid „vakcine“ deluju kao „okidač“ za AIH kod pacijenata.

Ova studija pruža vredan uvid u vezu između vakcina protiv Covid-a i AIH-a.

Nalazi takođe pobijaju prethodne dokaze koji sugerišu da je infekcija SARS-CoV-2 povezana sa AIH.

Studija dolazi dok se i dalje postavljaju pitanja o poreklu COVID-19 i „vakcinama“ koje su razvijene da bi se navodno borile protiv virusa.

Kako je izvestio Slej njuz, vodeći naučnik sa kineskog Instituta za virusologiju Vuhan je progovorio tvrdeći da je kineska laboratorija koju finansiraju američki poreski obveznici „projektovala“ COVID-19 kao „biološko oružje“ da smanji populaciju ljudi širom sveta.

Pojavili su se strašni dokazi koji otkrivaju da je američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) koristila novac poreskih obveznika za finansiranje razvoja COVID-19 kao biološkog oružja u istoj laboratoriji u Vuhanu.

Kao što je Slej njuz izvestio ranije ove nedelje, alarmantno otkriće otkrio je šef Odeljenja za vladinu efikasnost (DOGE) predsednika Donalda Trampa (DOGE) Ilon Mask nakon što je njegov nadzorni organ istražio potrošnju USAID-a.

Istraživanja DOGE-a su otkrila da su dolari od poreza prebačeni preko USAID-a u Institut za virusologiju Vuhan (WIV) u Kini kako bi se virus COVID-19 razvio kao biološko oružje.

Prema Masku, USAID je takođe finansirao razvoj drugih smrtonosnih virusa koji će se koristiti kao biološko oružje protiv ljudi.