 Kovid-19 pandemija nije samo ostavila posledice po zdravlje i ekonomiju — ona je temeljno poljuljala jedno od najvažnijih dostignuća moderne medicine: poverenje u vakcinaciju. U jeku globalne zdravstvene krize, naučna istina i javno zdravlje našli su se na udaru politike, profita i konfuzije, a posledice su danas opipljive — milioni dece širom sveta ostaju nezaštićena od bolesti koje smo nekada držali pod kontrolom.
Nova studija objavljena u Lansetu, koja upozorava na opadanje stope vakcinacije u gotovo 100 zemalja, došla je u pravom trenutku. Međutim, umesto da vrati poverenje, podstakla je novo preispitivanje — jer iza istraživanja stoji Institut za zdravstvene metrike i uaciju (IHME), finansiran između ostalog i od Fondacije Bila i Melinde Gejts. A poverenje u ovakve globalne igrače više ne postoji.
Od poverenja do skepticizma — u tri godine
Na početku pandemije, svet se okrenuo nauci s nadom. Vakcine protiv kovida razvijene su u rekordnom roku, a programi masovne imunizacije pokrenuti su širom planete. Međutim, kako su meseci prolazili, mnoge stvari su se iskomplikovale: nedosledne poruke vlasti, političke odluke koje su potkopavale preporuke struke, promene u smernicama koje su delovale kao zbunjujuće i — što je najvažnije — ćutanje o neželjenim efektima i ograničenjima vakcina.
U svemu tome, poverenje javnosti je nepovratno izgubljeno
Kad su najbogatije zemlje gomilale vakcine dok su siromašni ostajali praznih ruku, kada su farmaceutske kompanije odbijale da podele patente u jeku globalne krize, i kada su stručnjaci koji su izražavali sumnju ili kritikovali pristup bili ućutkivani — prostor za dijalog zamenjen je prostorom za teorije zavere.
Ko kontroliše istinu?
Studiju koju prenose svetski mediji predvodi tim iz IHME-a, organizacije koja je već duže vreme na meti kritika zbog načina modeliranja podataka i ogromnog uticaja koji ima na globalnu zdravstvenu politiku. Osnovana uz podršku Fondacije Bila i Melinde Gejts, ova institucija se često nalazi u paradoksu: s jedne strane zalaže se za zdravstvenu ravnopravnost, a s druge strane odgovara finansijerima čiji interesi nisu uvek javnozdravstveni, već korporativni.
Za mnoge kritičare, posebno u zemljama koje trpe posledice “donatorske politike”, poverenje u ove institucije više ne postoji. Nisu zaboravljene ni izjave, ni nametnute mere, ni kampanje u kojima su vakcine prikazivane isključivo kao bezuslovno rešenje — bez prostora za pitanja ili transparentnost.
Ukoliko zaista želimo da sprečimo katastrofu koju najavljuje ova studija — epidemije dečje paralize, difterije, malih boginja i drugih bolesti — nije dovoljno apelovati na roditelje i zdravstvene radnike. Mora se najpre obnoviti poverenje. A to poverenje ne obnavlja se kampanjama, već iskrenošću.
Neophodna je nova, odgovornija globalna zdravstvena strategija — bez prikrivanja problema, bez gurua filantropije u senci, i bez mešanja interesa. Samo tako ćemo povratiti ono što je pandemija razrušila — veru da vakcine štite, a ne služe agendama.
Jer poverenje se ne gradi propagandom, već istinom.
|
Natisni