 Rusija neće okončati rat u Ukrajini dok NATO ne povuče trupe sa Baltika i celog istočnog krila – poručuje zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov, u izjavi koju je preneo Njuzvik.
Moskva direktno traži da se NATO trupe povuku iz Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Slovačke – država koje od početka rata sve više militarizuju granicu prema Rusiji.
“Američka strana mora preduzeti konkretne korake ka uklanjanju uzroka sukoba. Širenje NATO-a je glavni problem. Bez rešavanja tog pitanja, nemoguće je rešiti trenutni sukob u evroatlantskom regionu”, rekao je Rjabkov za rusku agenciju TAS.
„Nećemo tolerisati udarne snage NATO-a na našoj granici“
Rjabkov je dodao da je zahtev Moskve konstantan: nema raspoređivanja NATO ofanzivnog naoružanja u blizini ruskih granica.
“Smanjenje NATO prisustva u istočnoj Evropi povećalo bi bezbednost čitavog kontinenta”, zaključuje Rjabkov.
Podsetimo, ovakav ultimatum je već bio iznet krajem 2021, neposredno pre nego što je počela ruska specijalna operacija u Ukrajini. Tada je Zapad odbacio ruske zahteve – a NATO je nakon toga još dodatno pojačao prisustvo na „istočnom krilu“.
NATO ignoriše, Baltik postaje front
Iako su zahtevi Rusije jasni, NATO ne popušta – naprotiv: u regionu se trenutno nalaze multinacionalne borbene grupe i brigade u već pomenutim državama.
Istovremeno, baltičke zemlje su postale među najratobornijim protivnicima Moskve, ne samo vojno, već i simbolički:
- Zakonima protiv Ruske pravoslavne crkve
- Zabranom ruskih medija i jezika u javnosti
- Otvorenim pozivima na jače sankcije i oružje za Ukrajinu
Analiza: Da li Zapad treba da popusti?
Ekonomista Majkl Everi iz Rabobanke komentariše:
“Ako Rusija traži povlačenje NATO trupa iz Baltika kao uslov za mir – šta to zaista znači? Da EU treba da prepusti te države pod ruski uticaj? Gde se onda povlači granica?”
Ili je samo trebalo da poštuju sopstvene dogovore o neširenju NATO-a na istok.
Everi upozorava: ili Zapad pristaje na stalnu konfrontaciju s Rusijom, koja danas ima ratnu ekonomiju vrednu 7 biliona dolara po paritetu kupovne moći, ili se suočava s političkim i bezbednosnim slomom sopstvenog sistema proširenja.
“Ako EU i NATO planiraju širenje na Moldaviju i Gruziju, pored ruske zone uticaja, pitanje je – kuda ovo vodi?”
Svet pred novom linijom fronta
Ovo nije samo diplomatski sukob – ovo je otvoreni signal da se Evropa kreće ka dugotrajnoj konfrontaciji, militarizaciji i konstantnom izazivanju tenzija.
|
Natisni