 Jedna od najzatvorenijih i najuticajnijih organizacija na svetu, Bilderberg grupa, održava ovogodišnji sastanak u luksuznom Grand hotelu u centru Stokholma, uz visoke mere bezbednosti i potpunu diskreciju.
Hotel je u potpunosti rezervisan danima unapred, a švedska policija je uključena u obezbeđenje događaja. Portparol policije Per Falstrem potvrdio je da je reč o privatnom skupu na kojem učestvuje veliki broj zaštićenih lica, uz moguće policijske pratnje i blokade.
Poziv i švedskom premijeru
Zamenica portparola švedskog premijera, Hana Stromberg, potvrdila je da je reč o sastanku Bilderberg grupe, te da je i premijer Ulf Kristerson među pozvanima.
Članovi Bilderberg grupe – Sastanci koji izazivaju sumnju
Bilderberg grupa, osnovana 1954. godine radi jačanja transatlantskih odnosa, često je predmet ‘teorija zavere’ zbog svoje zatvorenosti i uticaja njenih članova — lidera iz sveta politike, biznisa, vojske i tehnologije.
Prema rečima profesorice socijalne antropologije Kristine Garsten, autorke knjige o ovoj organizaciji, reč je o „labavo strukturisanoj mreži moćnih pojedinaca koji ne donose formalne odluke, ali utiču na formiranje političkih i ekonomskih agendi“.
“Učesnici ne dolaze kao zvanični predstavnici svojih institucija, već kao pojedinci. Ipak, kroz mreže kontakata i razmenu ideja, često oblikuju buduće globalne pravce” – objašn Garsten.
‘Tajna’ Elita
Na prošlogodišnjem sastanku u Madridu učestvovali su tadašnji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, osnivač Spotify-a Danijel Ek i biznismen Markus Valenberg. Ove godine, lista učesnika još nije zvanično objavljena.
Garsten ističe da organizacija svesno neguje diskreciju:
“Žele „siguran prostor“ za slobodnu razmenu mišljenja. Ipak, nedostatak transparentnosti uvek otvara pitanje: šta se zapravo odlučuje iza zatvorenih vrata?”
Zakulisna moć bez odgovornosti
Ono što Bilderberg grupu čini posebno intrigantnom jeste činjenica da se spisak učesnika objavljuje, ali dnevni red — nikada.
Nema izveštaja, nema zapisnika, nema obraćanja javnosti. Sve ostaje iza zatvorenih vrata.
Kritičari s pravom upozoravaju da je reč o neformalnoj, ali veoma realnoj strukturi moći — bez izbornog legitimiteta, ali sa sposobnošću da oblikuje politike koje utiču na živote miliona ljudi.
Jedna od često ponavljanih tvrdnji je da su ključne faze globalizacije, EU integracija, pa čak i personalna rešenja u međunarodnim institucijama — poput izbora lidera MMF-a ili NATO-a — često dogovarane upravo na ovim skupovima.
I dok Bilderberzi tvrde da samo „razmenjuju mišljenja“, sve veći broj građana širom sveta postavlja isto pitanje: ako je sve tako nevino, zašto je sve tako tajno?
|
Natisni