 Svetska zdravstvena organizacija (SZO) više ne liči na ono što je navodno trebalo da bude. Stvorena 1948. godine, sa idejom da pomogne siromašnim državama da razviju osnovne zdravstvene kapacitete – kao što su sanitarni uslovi, ishrana i pristup zdravstvenoj nezi – danas je pretvorena u glomaznu birokratiju čije postojanje sve manje ima veze sa stvarnim zdravljem ljudi, a sve više sa širenjem sopstvene moći i interesa privatnog sektora.
Kao i svaka druga birokratija, SZO prirodno teži centralizaciji moći. Njeni zaposleni – kojih je više od 9.000, četvrtina u luksuznoj Ženevi – nisu motivisani da prenesu odgovornost i znanje lokalnim zajednicama, već da osiguraju sebe, svoj budžet i svoje mesto u lancu odlučivanja.
A gde je zdravlje u svemu tome?
Umesto da se fokusira na ono što je decenijama dokazano da štiti život i produžava životni vek – čista voda, ishrana, antibiotici i kvalitetna osnovna nega – SZO sve više funkcioniše kao prodajni kanal za farmaceutsku industriju.
Njena sredstva dolaze od tzv. “specifičnog finansiranja” – uglavnom od vlada i fondacija koje imaju direktne interese u razvoju i prodaji biotehnoloških rešenja.
Ukratko, sve manje se pita šta zaista doprinosi zdravlju, a sve više šta donosi profit.
I dok nas plaše hipotetičkim “Bolestima X”, stvarnost je da se globalno zdravlje popravlja, uprkos svemu. A upravo bi to trebalo da znači – manje potrebe za intervencijom, manje centralizacije, manje kontrole iz jednog centra moći. No, umesto da se slavi napredak i preda odgovornost državama koje su ojačale, SZO pokušava da nas ubedi da tek sada počinje “među-pandemijski period” u kom treba još više para, još više nadležnosti i još manje kontrole sa strane.
Postavlja se pitanje: da danas pravimo novu međunarodnu zdravstvenu strategiju, da li bi iko pri zdravoj pameti predložio model u kom glavnu reč imaju oni koji zarađuju na bolesti?
Na samom početku SZO je bila nezavisna, finansirana iz osnovnih fondova članica, usmerena na prioritete. Ta organizacija više ne postoji. Danas imamo telo koje više liči na javno-privatni konglomerat, sve udaljenije od običnih ljudi i njihovih potreba.
Šta uopšte znači imati hiljade zdravstvenih radnika u jednom od najskupljih i najzdravijih gradova sveta, dok ljudi u zemljama koje zaista trpe – nemaju osnovno?
U digitalnom, povezanom svetu, centralizacija moći u Ženevi više nema smisla. Mreža regionalnih tela, povezanih sa realnim lokalnim kontekstima, bila bi mnogo funkcionalnija i odgovornija.
Svet se promenio
Međunarodni poredak iz 1945. godine se raspada, a zajedno s njim i poverenje u institucije koje su nastale u tom duhu. Potez SAD da najave izlazak iz SZO otvara prostor za novu raspravu: kakvu globalnu zdravstvenu organizaciju zapravo trebamo?
Vreme je da se SZO povuče!
Međunarodna saradnja u zdravstvu je i dalje važna. Ali mora se vratiti etici, pravima naroda i suverenitetu država.
Profit ne može biti vodič za javno zdravlje
SZO, kao relikt jednog prošlog sveta, mora ustupiti mesto nečemu novom – pravednijem, efikasnijem i odgovornijem. Jer zdravlje sveta nije na prodaju.
|
Natisni