 Prva faza britanskog Zakona o bezbednosti na internetu, opsežnog zakona o cenzuri, zvanično je stupila na snagu.
Nove obaveze za onlajn platforme uključuju identifikaciju i uklanjanje nezakonitog sadržaja, ali i preduzimanje mera kako bi se sprečilo njegovo objavljivanje.
Međutim, zakon kao „nezakonit“ definiše i istinit, nenasilan govor, koji platforme moraju ukloniti. Pravila prve faze pokrivaju ogroman spisak „prioritetnih prekršaja“ – ukupno 130 vrsta sadržaja grupisanih u 17 kategorija.
Iako zagovornici zakona tvrde da je cilj zaštita korisnika, kritičari već dugo upozoravaju da njegova interpretacija i sprovođenje nose neprihvatljiv rizik po zakonit govor.
Kategorija „strano mešanje“ posebno je problematična, jer cilja i na istinite informacije. Ova odredba potiče iz Zakona o nacionalnoj bezbednosti iz 2023. godine, na kojem se temelji Zakon o bezbednosti na internetu.
Prema toj definiciji, zabranjeno je „predstavljanje informacija na način koji dovodi do pogrešnog tumačenja, čak i ako su neke ili sve informacije tačne.“
Još jedan prioritetni prekršaj je „strah“ od nasilja – što uključuje „izazivanje straha ili provokaciju nasilja“ i „dovođenje ljudi u stanje straha od nasilja.“
S obzirom na to koliko su britanski zvaničnici skloni izjednačavanju nenasilnog govora sa nasiljem, ova odredba izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Posle nereda u Sautportu, visoki britanski zvaničnici su ponavljali da je podsticanje nasilja isto što i „dezinformacija“, dok je premijer Kir Starmer optužio pristalice aktiviste i novinara Tomija Robinsona da svojim stavovima „traže posredni užitak u uličnoj nasilnosti.“
Kategorija rasne mržnje takođe spada u prioritetne prekršaje i oslanja se na Zakon o javnom redu iz 1986. godine, koji se bavi „izazivanjem rasne mržnje“ – ali i situacijama kada bi ona „mogla“ biti izazvana.
To se može dogoditi ne samo kroz ponašanje, već i kroz reči koje su „preteće, uvredljive ili pogrdne.“
Ovakve definicije ostavljaju širok prostor za tumačenje, a čak i pre stupanja na snagu ovog zakona, britanski građani su hapšeni ili ispitivani zbog navodnog „izazivanja rasne mržnje“ putem ob na društvenim mrežama.
Suočene s ogromnim kaznama, tehnološke kompanije će verovatno izabrati strožu cenzuru kako bi izbegle rizik.
|
Natisni